Пацов - Wikiwand

Пацов (лат. ) је род мишоликих глодара средње величине (изнад 12 центиметара) и масе (до 500 грама). Овај род садржи шездесетак врста потеклих са територија Азије, а чији је ареал распрострањења Стари свет. Пацови су варијабилне животиње средње величине, дугог репа, глодари из натпородице . „Прави пацови」 су чланови рода , од којих су (за човека) најважнији црни пацов () и смеђи пацов (). Многи чланови других глодарских родова и породица се такође називају пацовима и деле многе карактеристике са правим пацовима.

Укратко Пацов Временски распон: рани плеистоцен - данас, Научна класификација ...

Пацов Временски распон: рани плеистоцен - данас

Смеђи пацов ()
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Rodentia
Породица:	Muridae
Потпородица:	Murinae
Род:	Rattus , 1803.
Врсте
Види одељак Врсте
Синоними
, 1910

Пацови се обично разликују од мишева по својој величини. Генерално, када се види велики мишолики глодар, као заједничко име укључује појам пацов, а ако је мањи користи се појам миш. Породица мишева () је широка и комплексна, а заједнички термини су пацови и мишеви нису таксономски специфични. Научно, обично овај назив није ограничен само на припаднике родова и , јер ту су на пример, и путнички пацов и памучни миш.

Remove ads

Опис

Најпознатије врсте пацова су црни пацов () и смеђи пацов (). Група је углавном позната као пацови Старог света или прави пацови, а потиче из Азије. Пацови су већи у односу на већину мишева Старог света, који су њихови рођаци, и у дивљини ретко теже више од 500 g.^[1]

Термин „пацов」 се користи и у именовању других малих сисара, који нису прави пацови. Примери укључују северноамеричке пацове, а бројне врсте лабаво се називају кенгурски пацови и други. Пацови као што је су мишолики глодари (), сродни правим пацовима, али нису чланови рода .

Најзначајније врсте рода преживљавају захваљујући свом опортунизму и често живе близу људи. Због тога, су оне познате као коменсали. Они могу узроковати значајне губитке хране, посебно у земљама у развоју.^[2] Међутим, широко распрострањене и проблематичне коменсалске врсте пацова су мањина у овом разноликом роду. Многе врсте пацова су острвски ендеми, а неки су постали угрожени због губитка станишта или конкуренције са смеђим, црним или полинезијским пацовом.^[3]

Дивљи глодари, укључујући пацове могу бити преносници многих зооноза, односно патогена, као што су , и .^[4]^[5]

Традиционално се верује да је црну смрт коју узрокује микроорганизам , пренесена тропским бувама (Xenopsylla cheopis) које живе на црним пацовима. Пацови су обитавали у европским градовима током епидемије у средњем веку, и били су транспортни домаћини. Друга зооноза која је повезана са пацовом је слинавка или шап.

Просечни животни век пацова зависи од врсте, али многи, због предатора, живе само око годину дана.

Црни и смеђи пацов су се одвојили од других мурина Старог света почетком плеистоцена, у шумама Азије.^[6]

Remove ads

Станиште

Пацови често живе на стаништима близу људских насеља, или у насељима и домовима људи, услед обиља хране.

Штеточина

Штета коју понекад чине људским залихама хране (што је највидљивије у земљама у развоју)^[7], су примарни узрок називања пацова штеточинама и повод бројних дератизација. Податак да је изазивач (црне) куге бактерија () и да пацови могу бити преносиоци још неколико људских паразита, чини пацове и хигијенским проблемом становништва, посебно у великим градовима. И поред опште присутног негативног става о пацовима, бројни су људи који их узгајају као кућне љубимце.

Размножавање

Парење се одвија током целе године. Због тога се пацови често користе у лабораторијским истраживањима.

Женке пацова праве гнезда од папира или крпа, па и на тај начин наносе штету људима.

Најпознатије врсте пацова

Црни пацов или путнички пацов ()

Црни пацов је, у ствари, црносмеђе боје. Мањи је и виткији од сивог пацова. Дужина његовог тела са репом је око 46 центиметра. Реп му је покривен крљуштима. Често се налазе на бродовима, на пристаништима, у разним магацинима...

Највероватније потичу из југозападне Азије. У Европу су их донели бродови који су се враћали после Крсташких ратова. Буве које живе у крзну црног пацова су пренеле кугу, која се проширила Европом у 14. веку.

Сиви пацов, мрки или норвешки пацов ()

Сиви пацов је, такође, црносмеђе боје.

Изгледа да је сиви пацов стигао много касније у Европу од црног пацова, тек у 18. веку. Међутим, данас је он чешћи у Европи. Живи на свим местима где живе и људи, у скоро сваком граду и делу земље.

Remove ads

Таксономија рода

Род је припадник гигантске подфамилије . Неколико других глодарских родова се понекад сматра делом рода : , , , , , , , , , , , Stenomys, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , и .

Сам род садржи 64 постојеће врсрте. Предложена је субгенеричка расподела врста, мада тиме све врсте нису обухваћене.

Врсте

Род – Прави пацови

- Анандејлов пацов ()^[8] – Индонезија, Малезија, и Сингапур
- Енгански пацов () – Индонезија
- Филипински шумски пацов () – Филипини
- Полинезијски пацов или киоре () – Фиџи и већина Полинезијских острва, Нови Зеланд, Ускршње острво и Хаваји
- Хајналдов пацов () – Индонезија
- Хугерверфов пацов () – Индонезија
- Керинчијски пацов () – Индонезија (планине Керинчи и Талакмау)
- †Маклиров пацов () – Божићно Острво
- Нилу пацов () – Шри Ланка
- Молачки пацов () – Индонезија
- †Булдошки пацов () –Божићно Острво
- Кералски пацов () – Индија
- Ново Ирски шумски пацов ()
- Андамански пацов () – Андаманска острва
- Тиморски пацов () – Тимор
група
- Хималајски пољски пацов () – Бангладеш, Бутан, Кина, Индија, Индонезија, Лаос, Мјанмар, Непал, Палау, Филипини, Тајланд и Вијетнам
- Смеђи пацов () – цео свет изузев Антарктика
- Туркестански пацов () – Авганистан, Кина, Индија, Иран, Киргистан, Непал и Пакистан
група
- Загорели пацов () – Острво Енгано, Индонезија
- Сикимски пацов () – Битам, Камбоџа, Кина, Индија, Лаос, Мјанмар, Непал, Тајланд и Вијетнам
- Пацов пиринчаних поља () – Југоисточна Азија
- Самитски пацов () – Малезија
- Ацешки пацов ()
- Никобарски пацов () – Индија
- Хофманов пацов () – Индонезија
- Купманов пацов () – Индонезија
- Мали пацов пиринчаних поља () – Кина (укључујући Тајван), Лаос, Тајланд и Вијетнам
- Ментавајски пацов () – Индонезија
- Миндорски црни пацов () – Филипини
- Мали пацов меканог крзна () – Индонезија
- Осгудов пацов () – Вијетнам
- Палмов пацов () – Индија
- Црни пацов () – широм света изузев Антарктика
- Сахијадриски шумски пацов ()
- Сималурски пацов () – Индонезија
- Танезумски пацов () – Авганистан, Бангладеш, Камбоџа, Кина, Кокосова Острва, Фиџи, Индија, Индонезија, Јапан, Северна Кореја, Јужна Кореја, Лаос, Малезија, Мјанмар, Непал, Пакистан, Филипини, Тајван, Тајланд и Вијетнам
- Тавитавски шумски пацов () – Филипини
- Малајски пољски пацов () – Индонезија, Малезија, Филипини и Тајланд
група
- Бонтајнски пацов () – Индонезија
- Опосумски пацов () – Индонезија
- Пеленшки пацов () – Индонезија
- Југоисточни ксантуруски пацов () – Индонезија
- Жуторепи пацов () – Индонезија
група (Папуа Нова Гвинеја)
- Вогелкопски планински пацов ()
- Западно Ново Гвинејски планински пацов ()
- Сулски пацов () – Индонезија
- Бодљикави серамски пацов () – Индонезија (Серам)
- Гилувски пацов () – Папуа Нова Гвинеја
- Јапенски пацов () – Индонезија (острва Јапен, Биак, Супиори и Ови)
- Пацов рта Јорк () – Аустралија, Индонезија и Папуа Нова Гвинеја
- Источни пацов () – Папуа Нова Гвинеја
- Пацов маховинасте шуме () – Индонезија и Папуа Нова Гвинеја
- Ново Гвинејски пацов () – Папуа Нова Гвинеја
- Аријанусов пацов ()
- Пацов Покошке висоравни ()
- Велики Ново Гвинејски бодљикави пацов () – Индонезија, Папуа Нова Гвинеја и Соломонова Острва
- Глечерски пацов () – Индонезија
- Штајнов пацов () – Индонезија и Папуа Нова Гвинеја
- Ван Дузенов пацов () – Папуа Нова Гвинеја
- Витки пацов () – Индонезија и Папуа Нова Гвинеја
група (Аустралијска група)
- Сумрачни пацов () – Аустралија
- Жбунски пацов () – Аустралија
- Аустралијски мочварни пацов () – Аустралија
- Сумрачни пољски пацов () – Аустралија, Индонезија и Папуа Нова Гвинеја
- Бледи пољски пацов () – Аустралија
- Дугодлаки пацов () – Аустралија