Певач

Певач или певачица је музичар који користи свој глас као примарни инструмент за извођење музике.^[1][2] Певање најчешће подразумева стварање мелодијских линија и извођење песама са текстом, мада појам вокалиста може обухватити и шире вокалне технике, укључујући немелодичне звукове, рецитовање, реповање или скрет певање.^[3][4] Певач је кључна фигура у многим музичким жанровима, од опере и класичне музике до народне, популарне, џез и рок музике.

Тејлор Свифт, једна од најистакнутијих светских поп певачица данашњице

Дефиниција и улога

Улога певача је да својим гласом интерпретира музичко дело, преносећи како мелодију и текст, тако и емоционални и естетски садржај композиције. Певачи могу наступати као солисти, у дуетима, тријима, квартетима, хоровима или као водећи вокали у музичким саставима (бендовима). Поред техничке вештине владања гласом, од певача се очекује и уметничка интерпретација, сценски наступ и способност комуникације са публиком.

Класификација певачких гласова

Лучано Павароти, један од најпознатијих тенора XX века

Певачки гласови се класификују на основу вокалног распона (амбитуса), боје гласа (тембра), покретљивости и других карактеристика. Основна подела је на мушке и женске гласове:

• Женски гласови (од највишег ка најнижем):
  • Сопран
  • Мецосопран
  • Алт (или контралт)
• Мушки гласови (од највишег ка најнижем):
  • Контратенор (или мушки алт/сопран, користи технику фалсета или специфичну гласовну поставку)
  • Тенор
  • Баритон
  • Бас

Унутар сваке од ових категорија постоје и уже специјализације (нпр. колоратурни сопран, лирски тенор, бас профундо).^[5]

Певачке технике и стилови

Постоје бројне певачке технике и стилови, који зависе од жанра музике, културне традиције и индивидуалних карактеристика певача:

• Бел канто (bel canto – лепо певање): Техника развијена у италијанској опери XVIII и почетка XIX века, која наглашава лепоту тона, вокалну агилност и изражајност.
• Вибрато: Благо таласање тона које доприноси пуноћи и експресивности гласа.
• Фалсет: Техника певања у високом регистру, изнад уобичајеног опсега гласа.
• Скрет певање (scat singing): Импровизационо певање бесмислених слогова, карактеристично за џез.
• Јодловање: Специфична техника певања са брзим променама између грудног и главног регистра.
• Технике екстремних вокала у рок и метал музици: Као што су грол (growl), скрим (scream).
• Говор-певање (Sprechgesang): Техника на граници између говора и певања, коришћена у класичној музици XX века.
• Народне певачке технике: Разликују се од региона до региона и често укључују специфичне орнаменте, начине дисања и поставке гласа (нпр. ојкање, ганга, певање из вика на Балкану).

Основне компоненте певачке технике укључују правилно дисање (коришћење дијафрагме), поставку гласа, артикулацију, интонацију и резонанцу.

Певање у различитим музичким жанровима

Уметничка (класична) музика

Марија Калас, једна од највећих оперских дива XX века

• Опера: Певачи тумаче улоге и певају уз пратњу оркестра. Захтева велики вокални распон, снагу, издржљивост и глумачке способности.
• Соло песма (Lied, art song): Композиција за глас и клавир (или други инструмент/ансамбл), где певач интерпретира поетски текст.
• Ораторијум и кантата: Вокално-инструментална дела са солистима, хором и оркестром, често религиозне тематике.
• Хорско певање: Певање у хору, где више певача изводи исту или различите деонице.

Народна музика

Народно певање је изузетно разнолико и одражава културне специфичности различитих народа и региона. Карактеришу га усмено преношење, специфичне лествице, ритмови, орнаментика и начини извођења. Српска традиционална музика обухвата широк спектар вокалних облика, од епских песама уз гусле, преко лирских песама, до групног певања (нпр. "на бас").

Популарна музика

Популарно певање обухвата велики број жанрова и стилова:

• Поп: Нагласак на мелодичности, јасној структури песме и често на емотивној интерпретацији.
• Рок: Може укључивати широк распон вокалних стилова, од мелодичног певања до енергичнијег и рапавијег израза.
• Џез: Карактерише га импровизација, скрет певање, специфична фразирања и експресивност.
• Блуз и Соул: Изразито емотивно певање, често са употребом мелизама и специфичних вокалних боја.
• Р&Б (R&B).
• Хип хоп: Доминантно је реповање (ритмичко рецитовање текста), али често укључује и певане рефрене.

У популарној музици, употреба микрофона и студијских техника значајно утиче на начин певања и продукцију вокала.

Духовна музика

• Црквено појање: Литургијско певање у различитим верским традицијама (нпр. грегоријанско, византијско, православно појање).
• Госпел: Жанр духовне музике афроамеричке традиције, карактеристичан по снажним вокалима, хорском певању и импровизацији.

Образовање певача

Иако неки певачи развијају свој таленат самостално (аутодидакти), формално образовање и вокални тренинг су често кључни за развој технике, проширење распона и очување здравља гласа. Образовање певача се стиче у:

• Музичким школама (основним и средњим).
• Конзерваторијумима и музичким академијама (нпр. Факултет музичке уметности Универзитета уметности у Београду).
• Приватним часовима код вокалних педагога.

Обука укључује технику дисања, вокализацију, дикцију, интонацију, рад на репертоару, сценски наступ и теорију музике.

Историјски осврт на улогу певача

Улога певача у друштву мењала се кроз историју. У древним културама, певачи су често били и свештеници, исцелитељи или приповедачи, а песма је имала магијску или ритуалну функцију. У античкој Грчкој, аеди и рапсоди су певали епске песме. Средњовековни трубадури и минестрели били су путујући певачи и забављачи. Са развојем опере у бароку, певачи (посебно кастрати, а касније примадоне и тенори) постају велике звезде. У XX и XXI веку, са развојем музичке индустрије и медија, певачи у популарној музици достижу глобалну славу и постају иконе поп културе.

Види још

• Певање
• Глас
• Музика
• Музичка такмичења