Пегаз (сазвежђе)

Сазвежђе Пегаз је једно од 88 савремених сазвежђа и једно од 48 сазвежђа које наводи Клаудије Птоломеј у свом Алмагесту. Представља крилатог коња из грчке митологије, и заједно са оближњим сазвежђима Персеј, Андромеда, Цефеј и Касиопеја део је представе мита о Персеју.^[2]

Пегаз

Сазвежђе
Списак звезда у сазвежђу Пегаз
Латинско име	Pegasus
Скраћеница	Peg
Генитив	Pegasi
Симболизује	Пегаз
Ректасцензија	23
Деклинација	+20[1]
Површина	1121 sq. deg. (7)
Најсјајнија звезда	Ениф (ε ) (2,38)
Метеорски ројеви	Пегазиди
Суседна сазвежђа	Андромеда Водолија Гуштер Делфин Ждребе Лабуд Лисица Рибе
Видљиво у распону +90° и −60°. У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у октобру.

Звезде

Најсјајније звезде Пегаза су назване најчешће у складу са положајем који имају на представи коња. Сва имена су арапског порекла. Најсјајнија звезда је Ениф, ε Пегаза, а нема звезде са ознаком δ, јер је накадашња δ Пегаза — Алферац — по савременој класификацији α Андромеде.

Ознака	Име	Магнитуда	Спектрална класа	Значење
α	Маркаб	2,49	9	седло
β	Шиат	2,4 — 2,8	2	нога
γ	Алгениб	2,84	2	пупак
ε	Ениф	2,4	2	нос
ζ	Хомам	3,4	8	човек високог духа
η	Матар	3,02	2	кишна срећна звезда
θ	Бахам	3,5	2	домаће животиње
μ	Садалбари	3,6	2	срећна звезда ужитка

За осам звезда које припадају овом сазвежђу се зна да имају планете, а 51 Пегаза је прва звезда налик Сунцу око које је детектована екстрасоларна планета. је најближа звезда кандидат за супернову. Око звезде 209458 орбитира планета — прва екстрасоларна планета у чијој је атмосфери детектована водена пара.

Остали објекти

Спирална галаксија

Од Месјеових објаката у Пегазу се налази збијено звездано јато М15. је спирална галаксија удаљена 14,249 мегапарсека од Сунчевог система.

У сазвежђу Пегаз се налази и Стефанов квинтет — група од пет галаксија, од чега су четири гравитационо повезане док се пета само привидно налази у истој области.

Приказ

Приказ сазвежђа Пегаза и Ждребета на небу

На ноћном небу се лако уочава астеризам који чине α, β и γ Пегаза и α Андромеде (тзв. „велики Пегазов квадрат“). Стране квадрата су дужине око 10°. Дијагонално од Алфераца почиње врат Пегаза, који се завршава Енифом као њушком.

Види још

• Пегазиди — метеорски рој чији је радијант у сазвежђу Пегаз