Петроварадинско окружје

Петроварадинско окружје (мађ. ) је било административна и територијална јединица у саставу Развојачене Крајине (1873–1881) и Краљевине Хрватске и Славоније (1881–1886). Настало је 1873. године, развојачењем Петроварадинске регименте, а постојало је све до 1886. године, када је укључено у састав Сремске жупаније. Обухватало је сремски део Подунавља и Посавине, а управно седиште окружја налазило се у Сремској Митровици.^[1][2][3]

Петроварадинско окружје Péterváradi kerület
1873—1886
Окружја у саставу развојачене Крајине (1873-1881) [наранџасто]
Главни град	Сремска Митровица
Земља	Аустроугарска
Површина	2.780 (1880) км2
Догађаји
Статус	бивша покрајина
Владавина
• Облик	војна покрајина
Историја
• Успостављено	1873
• Укинуто	1886
Претходник Следбеник Петроварадинска регимента (Војна крајина) Сремска жупанија (Краљевина Угарска)

Историја

Стара Петроварадинска регимента (XI) чијим је развојачењем (1873) настало Петроварадинско окружје

Током 1873. године спроведено је развојачење свих регименти у саставу Хрватско-славонске војне крајине, укључујући и доатадашњу Петроварадинску регименту, али те области нису одмах прикључене Краљевини Хрватској и Славонији, већ су добиле посебну земаљску управу, која се делила на шест крајишких окружја. Међу њима је био и новостворено Петроварадинско окружје, које је образовано на подручју укунуте Петроварадинске регименте, уз задржавање традиционалне петроварадинске одреднице у називу, иако се управно седиште налазило у Сремској Митровици. Тек 1881. године, сва окружја Развојачене Крајине прикључена су Краљевини Хрватској и Славонији. У оквирима проширене Краљевине, прикључена окружја су наставила да постоје све до 1886. годинне, када је жупанијско уређење протегнуто и на те просторе, тако да је Петроварадинско окружје укључено у састав Сремске жупаније.^[4][5][6]

Види још

• Историја Срема
• Историја Војводине
• Срби у Хабзбуршкој монархији
• Војна крајина
• Петроварадинска тврђава