Пикти

Пикти (лат. ) је назив којим се описују припадници племенског савеза, односно домороци на крајњем сјеверу Британије у 1. миленијуму. Живјели су у источном и сјеверном дијелу данашње Шкотске. Била су ратоборна северна племена Пикти и Скоти, који су нападали староседеоце Брите.^[1] Већина историчара сматра како су били келтског поријекла, односно да је њихов, данас изумрли и готово потпуно непознат пиктски језик, припадао бритонској породици келтских језика. Однос са Бритима, односно домороцима јужнијих подручја Британије је такође предмет спекулација.

Змијин камен у Аберлемну, чија се израда приписује древним Пиктима

Брити (црвено), Пикти (плаво), Гели (зелено), 5. вијек нове ере.

Пикте су први описали римски писци као народ који живи с друге стране њихових сјеверних граница. Дио историчара сматра да су били повезани са Каледонцима. У сваком случају се у раном средњем вијеку њихово подручје звано или с временом спојило с гелским краљевством Далријада и тако створило Краљевину Албу, претечу прве шкотске државе. Пошто је исто подручје апсорбовало бритска краљевства Стратклајд и бернички Лотијан, до 11. вијека је засебни пиктски идентитет у потпуности утопљен у нову шкотску нацију.