Пионир слободна школа

Пионир слободна школа је слободна школа која се налази у Кикинди, у Србији. Основао ју је Марко Кажић, 2019. године као експеримент стварања поновљивог модела за егалитарне и самоуправне школе у друштвеном власништву. Школа је бесплатна, добровољна и уписује ученике узраста од 13 до 17 година. Школа званично не ограничава теме којима се бави, али је доминантно заступљено учење о технологији, дизајну, комуникацији, етици, социологији и дигиталној хуманистици. Школа заснива свој рад на критичкој педагогији, интегративном образовању и пројектној настави.

Пионир слободна школа
Тип	слободна школа
Основана	2019
Локација	Генерала Драпшина 138 Кикинда
Држава	Србија
Координате	45.83573° С; 20.47806° И / 45.83573; 20.47806
Директор	Марко Кажић
Боје
Веб-сајт	https://pionir.org

Локација Пионир слободне школе

Управљање школе подељено је између управитеља и ученика, и од ученика се очекује да учествују у одржавању, надградњи и развоју школе. Филозофија школе развила се под утицајем Антона Макаренка, Лава Виготског, Ивана Илића, Паола Фреиреа, Лава Толстоја, Хенрија Дејвида Тороа и Даниела Гринберга. Школа темељи своје деловање на производњи заједничких добара, слободног и отвореног софтвера и хардвера и одрживих модела развоја.^[1]

Историја

Школа је почела са радом у априлу 2019. године^[2]. Настава се од августа 2020. године одржава у типичној банатској кући од набоја са краја 18. века у улици Генерала Драпшина^[3], коју су ученици заједно са Кажићем адаптирали и пренаменили у школу.

У мају 2019. године тим Пионир слободне школе победио је на Изазову отворених података (Open Data Challenge) који је организовао UNDP, развивши Кошницу, слободну и отворену платформу која ће помагати грађанима и привредним субјектима да се информишу о доступној радној снази, образовним профилима, незапослености и доступним програмима и активностима у домену јавног сектора^[4].

Алекса Петков, кандидат школе, постао је 2021. године први појединац у Србији који је продао криптоуметничко дело, продајом своје колекције НФТ-а "Пионири" развојном инкубатору 3327 из Београда, на приватној аукцији.^[5][6]

У току епидемије вируса COVID-19, у склопу акције “Визионари Србије", ученици Пионир слободне школе производили су заштитне визире на 3Д штампачу које су донирали домовима здравља у Србији^[7].

У јесен 2022. године, Пионир слободна школа организовала је добровољно заједничко мапирање Кикинде на платформи OpenStreetMap, у оквиру ког су ученици школе за око месец дана мапирали преко 18.000 објеката и места од значаја у Кикинди^[8].

Школа је 2023. године у Сремским Карловцима добила признање "Зелени лист" које се додељује од 1983. године појединцима и организацијама за заслуге на пољу заштите животне средине^[9]. Школа је ово признање добила за рад на пројекту Поново^[10].

Концепт

Програми су индивидуални за сваког ученика и не постоји курикулум, нема тестова и испита, ни оцењивања, а процена напретка заснива се на формативној процени. Школовање је бесплатно, а пријемни процес није елиминаторан. Сви који се придруже школи постају кандидати. Кандидатура је процес кроз који кандидат проналази теме о којима жели да учи и упознаје се са школом и вршњацима, а демонстрира потребне врлине и знање како би заслужио право да постане ученик. Од кандидата се захтева да покажу солидарност, посвећеност раду, узајамност и узорно васпитање. Кандидатура траје најмање четири месеца.

Економски модел школе заснива се на узајамности, самодоприносу, партиципативној економији и сакупљању донација из заједнице. Одржавање школе, текуће и инвестиционо, је одговорност ученика, а ученици учествују у одлучивању о начинима повећања капацитета као што је набавка опреме. Школа промовише идеју доживотног учења, па формално ученици никад не завршавају своје образовање, а начини и формати учешћа се мењају током година^[11].

Пројекти

Поново

Поново је добротворни пројекат који се бави поправљањем електронике, пошумљавањем и ширењем идеја о одрживој технологији^[12]. Пројекат је започет 2022. године^[13]. Овај пројекат је настао као одговор на недостатак решења за депоновање и складиштење електронског отпада и лоших пословних пракси произвођача електронике као што је планирано застаревање. Поново утиче на ширење права на поправку, одраста, слободног и отвореног софтвера и хардвера. Непосредан резултат пројекта је да се стара или покварена електроника поправи и поново користи, док је циљ да се створи поновљив модел и утиче на праксе које би омогућиле одржив развој и регенеративну технику и да се смањи количина електронског отпада на депонијама^[14].

Види још

• Самерхил школа
• Јасна Пољана