Питкјаранта

Питкјаранта (рус. , фин. ) град је у северозападном делу Русије. Налази се у Републици Карелији. Питкјаранта је административни центар Питкјарантског рејона.

Питкјаранта рус. , фин.
Улица у Питкјаранти
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Република	Карелија
Основан	средином 19. века
Статус града	1940.
Становништво
Становништво	‍
— 2010.	13.200
Географске карактеристике
Координате	61° 34′ 30″ С; 31° 28′ 40″ И
Временска зона	UTC+4
Питкјаранта Питкјаранта на карти Русије
Остали подаци
Поштански број	186810
Позивни број	+7 81433
ОКАТО код	86233501
Веб-сајт
http://admin.pit.su/

Град се налази на североисточној обали највећег европског језера - Ладога, 281 километар западно од Петрозаводска (главног града Карелије). У граду се налази железничка станица.

Историја

Град је основан средином 19. века као језерско пристаниште.

Од 1918. до 1940. године налазио се у саставу Финске, када је после завршетка Зимског рата ушао у састав Совјетског Савеза. Године 1940. Питкјаранта добија статус града.

За време Другог светског рата град је окупирала финска војска и тада је он претрпео велика разарања.

Становништво

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело становника, (%) више него 2002.

Кретање броја становника

1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.
6.204	10.251	13.839	14.361[1]	13.347[2]	11.429

У граду Питкјаранта живи око 13.000 становника (2006) што представља 57% укупног становништва Питкјарантског рејона. Велику већину чине Руси, који су се овде населили по завршетку Зимског и Другог светског рата када су се Финци иселили из града.

Број становника у граду драстично опада током последњих година услед исељавања становништва у веће градове у потрази за послом.

Економија

После пропасти Совјетског Савеза економија Питкјаранта, као и целе Карелије, се нашла у великој кризи.

Основа градске економије се заснива на дрвној индустрији и целулозно-папирној индустрији. Такође у граду постоји грађевинска индустрија. Постоје невелике производне линије прехрамбене индустрије које обично запошљавају по неколико особа и које производе храну за локалне потребе.

Међународна сарадња

• Сортавала (рус. ) - 45 километара - западно^[3]
• Лахденпохја (рус. ) - 68 километара - западно
• Суојарви (рус. ) - 73 километара - североисточно
• Приозерск (рус. ) - 94 километара - југозападно
• Олонец (рус. ) - 102 километара - југоисточно
• Каменогорск (рус. ) - 143 километара - југозападно
• Лодејное Поле (рус. ) - 144 километара - југоисточно
• Светогорск (рус. ) - 149 километара - западно

Види још

• Списак градова у Русији

Међународна сарадња

• Куопио
• Пикаљово