Подгрмеч

Подгрмеч је планинска и историјско-географска област у северозападној Босни и Херцеговини, везана за планину Грмеч и околна насеља. Представља важан део Босанске Крајине, познат по народној традицији, епском стваралаштву, сточарском начину живота и значајној улози у Народноослободилачкој борби током Другог светског рата.

Географија

Планина Грмеч простире се у правцу северозапад–југоисток између река Уне и Сане. Највиши врх је Црни врх (1.605 m).

Границе Подгрмеча оквирно чине:

• север – Нови Град и подручје Козаре,
• запад – Бихаћ и Босанска Крупа,
• југ – Босански Петровац и Клековача,
• исток – Сански Мост, Кључ и река Сана.

Ужи Подгрмеч

У ужи Подгрмеч убрајају се села и засеоци смештени на обронцима и у унутрашњости Грмеча:

• општина Сански Мост – Врхпоље, Подови, Крухари, Јасеница, Модра, Кијево, Скуцани Вакуф,
• општина Босански Петровац – Врточе, Пећи, Колунић, Бравски Ваганац,
• општина Босанска Крупа – Црни Луг, Арапуша, Иванска,
• општина Нови Град – села према Масловарама и Саници.

Шири Подгрмеч

Шири Подгрмеч обухвата долине и градове који су културно, економски и историјски повезани с Грмечом.

Главна насеља ширег Подгрмеча:

• Сански Мост и околна села (Трнова, Шеховци, Каменград),
• Босански Петровац (Дринић, Бјелај, Крњеуша),
• Кључ и долина Санице,
• Босанска Крупа (Радићи, Пишталине),
• Нови Град (Добриљин, Пољавнице, Пруси),
• делови Приједора – југоисточни и јужни крајеви према Санском Мосту, укључујући Расавце, који иако административно припадају општини Приједор, могу се сврстати у шири Подгрмеч због географског положаја према Санском Мосту и обронцима Грмеча.
• Оштра Лука – села према Сани (Доња и Горња Козица, Гаревица, Усорци),
• делови Бихаћа и Мркоњић Града.

Историја

Средњи век

Простор Подгрмеча био је рубни део средњовековне босанске државе. На подручју Санице и Бјелаја сачувани су стечци и некрополе.

Османско доба

Планински простор био је уточиште хајдука, а становништво се бавило сточарством и ратарством.

Аустроугарска и Краљевина Југославија

Подгрмеч је остао сиромашан крај, али је народна епика била развијена, посебно песме уз гусле.

Други светски рат

Подгрмеч је био једно од кључних упоришта партизанског покрета у Босни и Херцеговини.

• формирана је тзв. Подгрмечка партизанска република,
• деловали су Унско-сански и Петровачки партизански одред,
• 1942. године вођена је Битка на Грмечу.

Подгрмечки сабори

Након рата, на Грмечу су покренути Подгрмечки сабори, масовне културно-политичке манифестације. Окупљале су десетине хиљада посетилаца из целе Југославије, неговали су се фолклор, гусларске песме и спортска такмичења, а централна тема била је сећање на НОБ.

Култура и традиција

• гусле и епика, епске песме о хајдуцима и партизанима,
• народна архитектура (брвнаре, катуни),
• обичаји (крсне славе, саборовања, сточарски обичаји),
• народна ношња (вунени одевни предмети, опанци).

Природне знаменитости

• шуме (букове и јелове),
• реке (Сана, Саница, Јапра, Клокот, Дабар),
• пашњаци и висоравни,
• Дабарска пећина и друге мање пећине,
• дивљач (медвед, вук, јелен, дивља свиња).

Савремени значај

Подгрмеч је данас погођен депопулацијом и миграцијама. Ипак, простор има потенцијал за:

• развој туризма (еко-туризам, планинарење, лов),
• очување културне традиције (гусле, фолклор, сеоски туризам),
• меморијални туризам (обележавање догађаја из Другог светског рата).

Познате личности

• Бранко Ћопић (1915–1984), писац, рођен у Хашанима код Босанске Крупе,
• Скендер Куленовић (1910–1978), песник,
• др Младен Стојановић (1896–1942), народни херој,
• Миле Мећава (1916–1942), партизански командант.

Књижевна дјела инспирисана Подгрмечом

• Бранко Ћопић: Доживљаји Николетине Бурсаћа, Пролом, Башта сљезове боје.
• Скендер Куленовић: Стојанка мајка Кнежопољка.
• Петар Кочић: изабрана приповјетка Мрачајски прото.

Литература

• Енциклопедија Југославије, томови I–VIII, Загреб, 1955–1971.
• Марко Вего, Историја средњовековне Босне, Сарајево, 1982.
• Љубо Михић, Босанска Крајина кроз вијекове, Бања Лука, 2001.
• Енес Ченгић, Путеви Босанске Крајине, Сарајево, 1980.
• Радован Самарџић, Подгрмечка партизанска република 1941–1942, Београд, 1965.
• Петар Деспот, Грмеч у рату, Сарајево, 1972.
• Ђуро Затезало, Рат и злочини на Банији и у Подгрмечу, Карловац, 1987.
• Грмеч – Тврђава слободе, зборник радова, Бања Лука, 1981.
• Ђуро Милановић, Сјећања из Подгрмеча, Бања Лука, 1975.
• Радмило Марић, Епске народне пјесме из Босанске Крајине, Сарајево, 1968.
• Миленко С. Филиповић, Етнографска грађа из Подгрмеча, Зборник Етнографског музеја у Београду, 1956.
• Гојко Р. Тешановић, Култура и традиција Подгрмеча, Бања Лука, 1998.
• Миле Кесић, Подгрмеч: простори и људи, Бања Лука, 2005.
• Ивица Шарић, Природне љепоте Грмеча, Бања Лука, 2010.
• Милорад Чавић, Села под Грмечом, Бања Лука, 2015.