Подлактица

Подлактица је део руке између лакта и шаке, односно ручног зглоба.^[1] Мишићи подлактице служе за покрете шаке и прстију на рукама. Радијална и улнарна артерија доводе крв до подлактице. Две најбитније кости у подлактици су жбица и лакатна кост.^[2]

Подлактица је истакнута магента бојом
Називи и ознаке
MeSH	D005542
TA98	A01.1.00.024
TA2	146
FMA	9663
Анатомска терминологија [шаблон на Википодацима]

Кости и зглобови

Кости подлактице су жбица (лат. radius) која се налази споља, односно латерално и лакатна кост (лат. ulna), смештена унутра - медијално.

Проксимално, жбица и лакатна кост, заједно са раменом кости (лат. humerus), формирају зглоб лакта. Део зглоба лакта у ком су међусобно повезани жбица и лакатна кост назива се проксимални жбично-лактични зглоб (лат. art. radioulnaris proximalis). Дистално су ове две кости повезане дисталним жбично лактичним зглобом (лат. art. radioulnaris distalis), који је део зглоба ручја (лат. art. radiocarpalis). Жбица и лакатна кост су такође међусобно повезане међукоштаном опном подлакта (лат. membrana interossea antebrachii).^[3]

Покрети

Кости подлактице, у садејству са скелетним мишићима, могу вршити следеће покрете:

• флексија (приближавање подлактице надлактици)
• екстензија (удаљавање подлактице од надлактице)
• пронација (увртање подлактице, а са њом и шаке ка унутра)
• супинација (извртање подлактице и шаке ка споља)

У прва два покрета учествује само зглоб лакта, док у преостала два учествује још и зглоб ручја.^[4]