Пожешки мајдани камена

Пожешки мајдани камена налазе се на геолошком „венцу」 у пет села Општине Пожега. Декоративни камен „плави ток」 вади се у каменоломима смештеним на Клику у Пријановићима, Бршљену у Бакионици, Трешњици (брду између Тврдића, Здравчића и Севојна), Мандиној стени у Каленићима и потесу Ђуричићи у Карану. У Рупељеву се вади нешто тамнији, тврђи и ломљивији камен.^[1]

Својства камена

Метаморфне стене из којих се експлоатише „плави ток」 дају квалитетну сировину - тврд и отпоран камен погодан за обраду, полирање и плиће урезе.^[2]. Местимично је прожет зрнцима белутака и плавкасто-сивим линијама, по чему је и добио назив „плави ток」.

Употреба

Интензивна експлоатација камена у пожешком крају започела је после Првог светског рата, када је у каменоломе уведена употреба гатера. Широм западне Србије упоредо започиње масовна машинска производња надгробних обележја.^[1]

Због отпорности и декоративности, данас се „плави ток」 највише користи у грађевинарству, за облагање зидова и подова.

Види још

• Пожешко-косјерићки каменоресци