Покрајина
административна подела у неколико земаља From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Покрајина (лат. — провинција) облик је локалне самоуправе у државама које нису централизоване. Република Србија има две покрајине, Војводину и Косово и Метохију. Покрајина је територијални облик организације државе дефинисан уставом. Покрајина добија део надлежности са централне власти на ниже територијалне облике у области законодавне, судске и извршне власти.
У савезним државама покрајина може бити назив за федералну јединицу. Током раздобља Британског царства различите колоније су имале назив провинције попут Провинције Канаде и Провинције Јужне Аустралије. У федерацијама функције средишње и покрајинске власти или подручја јурисдикције назначена су у уставу. Оне које нису посебно означене у уставу називају се „резидуалне силе”. Те резидуалне силе леже на покрајинској (или државној) нивоу у децентрализираном федералном систему (попут Сједињених Држава и Аустралије) с обзиром на централизирани федерални систем у којему су задржане на федералном нивоу (као у Канади).[1] Успркос томе, неке од набројених сила могу такође бити врло значајне. Канадске провинције су, на пример, суверене у односу на важне послове попут закона и реда, власништва, грађанских права, образовања, социјалне помоћи, здравствених служби и чак пореза.
Еволуција федерација створила је неизбежно повлачење ужета између схватања федералне превласти насупрот „државним правима”. Историјска подела одговорности у федералним уставима неизбежно је предмет многобројних преклапања. На пример када средишња власт, која је одговорна за „спољашње послове”, улази у међународне споразуме у подручјима где држава или покрајина имају суверенитет, споразуми склопљени на националном нивоу могу створити јурисдикцијско преклапање и сукобљавајуће законе. То преклапање ствара могућност за унутрашње препирке које воде до уставних амандмана и судских одлука које значајно мењају равнотежу снага.
Реч покрајина, тј. провинција створили су Римљани који су своје царство поделили у провинције. Сматра се да реч потиче из латинске речи (зона утицаја), која је настала од речи („испред”) и („повезано”). У Француској израз још увек тежи значењу „изван регије Париза”. Пре Француске револуције земља се састојала од регије Ил де Франс – краљевске личне земље – и краљевских покрајина, којима су некад управљали њихови властити феудални господари. Будући да се термин сада службено користи за други ниво власти, тај се израз понекад замјењује са .
Исти се израз користи у Перуу где значи „изван града Лиме” иако је сама Лима смештена у провинцији. Будући да је земља подељена у двадесет пет регија које су онда подељене у 194 провинције, провинције су тек трећа јединица власти у Перуу.
У арапским земљама други ниво власти назива се мухфазах, а преводи се као гувернерат. Тај термин се такође користи за историјске руске губерније. Успореди област.
У Пољској истовредни појам провинцији је војводство ().
Remove ads
Савремене провинције
Подразреди названи или преведени у „покрајина”, тј. „провинција”.
Најнасељенија провинција је Хенан, Кина, стан. 93,000,000. Такође су врло насељене неколико других кинеских провинција, једнако као и Пунџаб, Пакистан, стан. 85,000,000.
Највеће провинције према површини јесу Синђан, Кина (1,600,000 km²) и Квебек, Канада (1,500,000 km²).
Такође постоје провинције на Новом Зеланду, али се земља не сматра „федералном” земљом. Провинције ипак имају неколико дужности попут сакупљања пореза, а свака провинција има и своју властиту здравствену управу те управа над окружним затворима.
Remove ads
Гувернерати
Термин гувернерат се нашироко користи у арапским земљама за означавање административне јединице; превод је арапске речи мухафазах. Неки гувернерати повезују више од једног вилајета; други блиско следе традиционалне границе наслеђене од османског вилајетског система.
Историјске покрајине
Античке и средњовековне/феудалне покрајине
- ном - у фараонском Египту
- сатрапија - у Ахеменидском Перзијском царству (вјероватно раније и у Медији), те касније након македонског освајања и даљњег ширења Але и у различитим (углавном великим) хеленистичким наследним државама
- провинције Римског царства
- егзархат, тема - у касном Византу
- гау (жупанија) у франачком (каролиншком) поновно основаном Светом римском царству
- емират - у (арапским управљаним) калифатима и каснијим султанатима
- субах - у индијском Могулском царству
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads