Поремећај личности

Поремећаји личности представљају карактеристичне и трајне обрасце понашања, мишљења и осећања који прилично одударају од оног што је уобичајено. Ове девијације се обично јављају у сфери воље, нагона и емоција. Испољавају се преко животног стила појединца и начина на који он комуницира с другима.^[1]

Поремећаји личности не представљају болест у медицинском смислу, већ “хроничну маладаптацију”, односно хроничну неприлагођеност условима свакодневног живота, неприлагођеност у интерперсоналним односима као и постојање дисфункционалних ставова и понашања.^[2]

Врсте

Гранични поремећај личности

нестабилност међуљудских односа, идентитета и афекта, као и назначена импулсивност.

Антисоцијални поремећај личности

Занемаривање или кршење права других људи.

Хистрионични поремећај личности

прекомерна емоционалност и тражење пажње.

Нарцистички поремећај личности

грандиозност, потреба за дивљењем и недостатак емпатије.

Избегавајући поремећај личности

социјална инхибиција, осећање неадекватности и преосетљивост на негативно оцењивање.

Зависни поремећај личности

подређено и зависно понашање повезано са прекомерном потребом да о особи неко брине.

Схизоидни поремећај личности

отуђеност од социјалних релација и ограничен распон емоционалног испољавања.

Параноидни поремећај личности

неповерење и сумњичавост, при чему се мотиви других људи тумаче као злоћудни.

Опсесивно-компулзивни поремећај личности

преокупираност уредношћу, перфекционизмом и контролом.

Схизотипални поремећај личности

акутна нелагодност у блиским међуљудским односима, когнитивне или перцептивне дисторзије и ексцентричности у понашању.^[3]