Посланица Галатима

Посланица Галатима, једна је од књига Новог завета, по реду четврта међу посланицама. Налази се иза Друге посланице Коринћанима.

Крај Посланице Ефесцима, настављајући се са Посланицом Галатима 1:1–8 на папирусу 46 (око 200. године нове ере)

Писац посланице је Свети апостол Павле а настала је педесетих година првога века. Читаоци којима је упућена посланица су Галати који су примили хришћанство. Они су живели у Малој Азији, у централној Анадолији,^[1] у градовима: Листри, Дерви и Иконији, које је Апостол Павле обишао на свом Првом мисионарском путовању. Писмо је првобитно написано на грчком језику Коине, а касније је преведено на друге језике.^[2] Посланица Галатима је извршила огроман утицај на историју хришћанства, развој хришћанске теологије и проучавање апостола Павла.^[3]

Централни спор у писму односи се на питање како пагани могу да пређу у хришћанство, што показује да је ово писмо написано у веома раној фази црквене историје, а у писму нема ни наговештаја о развијеној организацији унутар хришћанске заједнице у целини, што га датира у доба живота самог Павла.^[4]

Ово је најстраственија посланица Апостола Павла. Он у њој изражава жаљење због тога што су Галати, који су од њега примили хришћанство, после његовог одласка упали у заблуде, јер су се појавили неки лажни мисионари, највероватније Гностици, који су омаловажавали апостола и помутили им слику о хришћанству коју им је апостол открио. У овој посланици апостол Павле им исправља те заблуде.

Стихови из ове посланице често се користе на црквеним богослужењима.

Види још

• Књиге новог завета