Посланица Римљанима

Посланица Римљанима је једна од књига Новог завета. Налази се после књиге Дела Апостолска и по реду је прва посланица у Новом завету.^[1]

Посланица Римљанима 4:23–5:3 (око 250. године)

Писац посланице је Свети Апостол Павле. Написана је у Коринту, негде крајем педесетих година првога века и упућена је хришћанима и Јеврејима у Риму. У посланици се углавном говори о односу хришћанске вере према онима који нису хришћани, посебно према Јеврејима које Апостол позива да пређу у хришћанство и објашњава им зашто је добро да то ураде.^[2] Посланица Римљанима се без претходног проучавања не може лако разумети, иако је у њој учење Апостола Павла изложено најдетаљније.

Одељци из посланице читају се у цркви првих недеља после празника Духова, на крштењу, миропомазању и другим обредима.

Према преводу: Вук Стеф. Караџић, Нови завјет Господа нашег Исуса Христа, Беч 1857. године, Штампарија јерменског манастира.^[3]