Последња кућа са леве стране (филм из 2009)

За друга значења, погледајте страницу Последња кућа са леве стране.

Последња кућа са леве стране (енгл. ) амерички је хорор филм из 2009. године, режисера Дениса Илијадиса. Представља римејк истоименог филма Веса Крејвена из 1972. Главне улоге тумаче Тони Голдвин, Моника Потер, Гарет Дилахант, Арон Пол и Сара Пакстон. Крејвен је учествовао и у стварању овог филма као продуцент.

Последња кућа са леве стране
Постер филма У сваком комшилуку постоји једна кућа за коју одрасли шапућу деци да јој се не приближавају. Сада вас Вес Крејвен, творац „Страве у Улици брестова”, одводи у једну од тих кућа.
Изворни наслов	The Last House on the Left ИМДБ 6,5 (90 254 гласова)
Жанр	хорор
Режија	Денис Илијадис
Сценарио	Адам Алека Карл Елсворт
Продуцент	Вес Крејвен Шон Канингем Маријана Мадалена
Темељи се на	филм Последња кућа са леве стране (1972) редитеља Веса Крејвена
Главне улоге	Тони Голдвин Моника Потер Гарет Дилахант Арон Пол Спенсер Трит Кларк Марта Макисак Сара Пакстон
Музика	Џон Марфи
Директор фотографије	Шерон Мир
Монтажа	Питер Макналти
Продуцентска кућа	[1] [1] [1]
Дистрибутер	Јуниверсал пикчерс[1][2]
Година	2009.
Трајање	110 минута
Земља	САД
Језик	енглески
Буџет	15 милиона $[1]
Зарада	46 милиона $[2]
Веб-сајт
веза

Продукцијска кућа „Роуг пикчерс” је 2006. откупила права на филм и тада се кренуло са планирањем римејка. Вес Крејвен је био заинтересован да види како би филм изгледао са већим буџетом, пошто је у оригиналу из 1972, због веома ниског буџета, био принуђен да избаци сцене које је желео да сними како би завршио причу.^[2] Првобитни сценарио, који је написао Адам Алек, садржао је елементе натприродног, звог чега га је студио одбацио и унајмио Карла Елсворта да направи преправке. Један од елемената које је редитељ Илијадис по сваку цену желео да избегне, јесте претварање филма у сплатер пун сцена мучења − поджанр који је 2000-их постао популаран због филмског серијала Слагалица страве. За Крејвена и Илијадиса, Последња кућа са леве стране пре свега илуструје како једна најнормалнија породица може бити доведена дотле да почини најстрашнија убиства. Крејвен је сличну тему, али на нешто другачији начин, обрадио и у свом филму Брда имају очи (1977).

Филм је добио генерално позитивне критике и зарадио преко 46 милиона долара, са три пута мањим буџетом.^[1][2] Био је номинован за Награду Сатурн за најбољи хорор филм.

Радња

 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Сара Пакстон и њена најбоља другарица, Пејџ, постају жртве одбеглих криминалаца. Игром случаја, зликовци се сусрећу са Мариним родитељима у последњој кући са леве стране и тада почиње њихова освета.

Улоге

Глумац	Улога
Тони Голдвин	др Џон Колингвуд
Моника Потер	Ема Колингвуд
Гарет Дилахант	Круг Стило
Арон Пол	Франсис
Спенсер Трит Кларк	Џастин Стило
Рики Линдхоум	Сејди
Сара Пакстон	Мари Колингвуд
Марта Макисак	Пејџ
Мајкл Боуен	поручник Мортон

Разлике у односу на оригинал

Неким ликовима су промењена имена. Марина мајка се у оригиналу звала Естела, а у римејку Ема, најбоља другарица јој се звала Филис, а сада се зове Пејџ. Такође, у оригиналу није помињано да се Кругов син зове Џастин (био је ословљаван са „Јуниор”), нити му је Франсис био брат (у оригиналу се звао Фред Подовски).

Највећа разлика је што у овом филму Мари остаје жива, док је у оригиналу убијена на средини филма. Поред ње, и Џастин успева да преживи иако је њему еквивалентан лик у оригиналу починио самоубиство на крају филма.