Kalijumska đubriva

Sva -đubriva (potaša) imaju dobru rastvorljivosti u vodi. Često se, pored kalijuma, u njima nalaze i drugi hranljivi elementi, pre svih magnezijum.^[1]

Potaša

Kalijumove soli najčešće se nalaze na mestima gde su ranije bila mora. Naslage tih soli taložile su se suprotno njihovoj rastvorljivosti. One su velike i nalaze se na više mesta naše planete. Od soli, najpoznatije su: silvin (), kainit (), karnalit (), kizerit, silvinit (), tvrda so (). U mineralima šenitu (), polihalitu () i kizeritu je u obliku sulfata.^[2]

Za dobijanje -đubriva koriste se i druge supstance, pre svih biljni proizvodi (pepeo, morske trave, džibra), stočni proizvodi (ekstrakt vune pri pranju). Naslage sirovih kalijumovih soli su izmešane drugim solima, međutim, one su dobro rastvorljive i mogu se lako izdvojiti i koristiti za đubriva. Naslage -soli su nastale taloženjem soli iz isparenih voda mrtvih mora, obrnutim redom od njihove rastvorljivosti, tako da je obrada naslaga za dobijanje -đubriva u principu svuda ista. Soli iz prirodnih naslaga upotrebljavaju se ili direktno za đubrenje ili se prerađuju u koncentrovana -đubriva.

Sirove (prirodne) kalijumove soli (10—15% )

Odlikuju se malim sadržajem . Njihova primena u udaljenim mestima od reona eksploatacije je nerentabilna. Veoma su higroskopne materije, što otežava njihovu primenu, a i sadrže i kao primese, što je nepovoljno za neke biljne kulture kao i na zemljište (dolazi do kvarenja strukture). Ukoliko se direktno koriste, samo se isitne i tako primenjuju. u zavisnosti od proizvodnje i finoće mlevenja sirove soli se u prometu nalaze kao:

• kainit - od primesa sadrži i , zrnasta masa, veličina zrna je ispod 3 mm.
• kainit u prahu - odlikuje se većom finoćom mlevenja, ispod 0.5 mm.
• silvinit - ima veći sadržaj kalijuma, od primesa sadrži najčešće .

Koncentrovane kalijumove soli (30—40% )

Koncentrovana -đubriva: svrha njihove proizvodnje je uklanjanje nepovoljnih osobina prirodnih kalijumovih soli (nizak sadržaj , visok i , velika higroskopnost). Prema primenjenim postupcima i korištenom materijalu za dobijanje ovih đubriva razlikuju se 2 vrste đubriva:

• ona u kojima se nalazi u obliku
• ona u kojima se nalazi u obliku

Đubriva sa : proizvodnja ovih đubriva zasniva se na prečišćavanju i uklanjanju primesa iz prirodnih kalijumovih soli što se postiže rastvaranjem, kristalizacijom i filtracijom rastvora. Ne upotrebljavaju se nikakva hemijska sredstva.

Kalijum-hlorid (58-62% ): njegova proizvodnja se sastoji u rastvaranju sirovine u vrućoj vodi, da bi se dobio zasićen rastvor soli. Sam proces proizvodnje sastoji se u jednostavnom sitnjenju sirovine i njenom unošenju u vreli rastvor. Zatim se rastvor hladi do 20°C pri čemu dolazi do taloženja , dok NaCl ostaje u rastvoru (nejednaka rastvorljivost). Sam proces proizvodnje se sastoji iz: drobljenja sirovog materijala, prosejavanja, rastvaranju u vodi na 110°C, hlađenja na 20-25°C gde kristališe, a ostaje u rastvoru, izdvajanja kristalnog ceđenjem, centrifugiranjem i sušenjem. Sadrži oko 47% , od primesa 1-3% . To je kristalna so, prljavo bele boje, dobre rastvorljivosti u vodi, malo higroskopna. Najkoncentrovanije je -đubrivo, fiziološki kiselo zbog jona. Kod nas se koristi kao komponenta pri proizvodnji složenih đubriva.

Đubriva sa : potrerba za ovim đubrivima proistekla je iz osetljivosti pojedinih kultura prema koji nepovoljno utiče na kvalitet proizvoda. Najpoznatiji su kalijum-sulfat i kalijum-magnezijum-sulfat (patent kali). Proizvode se iz prirodnih naslaga -soli koja u sebi sadrže kalijum-sulfat. S obzirom da su ovakve naslage ograničene, ova đubriva se i industrijski proizvode. Kalijum-sulfat K₂SO₄ (48-52% K₂O): dobija se dejstvom sumporne kiseline na ili pak preradom kainita kome se dodaje koncentrovan rastvor :

Kalijum sulfat je kristalna so sivkasto bele boje, tvrda i gorkog ukusa, nije higroskopna. Kao đubrivo se koristi samo kod skupocenih kultura i onih koje ne podnose hlor (korenasto-krtolaste biljke, duvan, vinova loza), zbog visoke cene dobijanja. Fiziološki je kiselo đubrivo. Kod nas se ne proizvodi, uvozi se i koristi kao sirovina za dobijanje kompleksnih đubriva.

Kalijum-magnezijum-sulfat (patent kali) Dvojno je đubrivo, jer sadrži i . U Nemačkoj se proizvodi tako što se vrelom rastvoru kizerita dodaje : Ovo je kristalna so sivo bele boje i nije higroskopna. Pogodno je za kulture koje ne podnose .

Uticaj -đubriva na osobine i plodnost zemljišta

Dobre su rastvorljivosti u vodi, obogaćujući pritom zemljišni rastvor i AK kalijumom, istiskujući koji nagrađuje (pokretljiv je i ispira se pri većoj količini padavina). Otuda, duža upotreba -đubriva na kiselom zemljištu može izazvati pojavu u rastvoru (Al je teški metal, može štetno delovati na biljke). Stoga, kiselim zemljištima treba povremeno dodavati bazna đubriva ili vršiti kalcifikaciju. Sva -đubriva su fiziološki kisela, pošto biljka uvek više koristi od anjona. Fiziološka kiselost je veća od . Mogu se primenjivati u svako doba godine, jer se čvrsto veže za AK. Ako je u cilju smanjenje u zemljištu, onda ih treba primenjivati na jesen. Treba voditi računa i o antagonizmu i drugih elemenata ( i ). Pri upotrebi većih doza -đubriva može doći do ispiranja , što je slučaj u lakšim, peskovitijim zemljištima. Isti slučaj je sa i . Veće doze -đubriva smanjuju sadržaj u suvoj materiji soje od 42-6 ppm. Ova činjenica je od važnosti za kulture koje zahtevaju oba elementa, što je slučaj sa šećernom repom.

Druga -đubriva

Pored sirovih soli i druge materije mogu poslužiti kao -đubriva. Ovo je posebno značajno za zemlje koje nemaju prirodne naslage -soli. Od tih materijala najpoznatiji su: -silikati, morske i jezerske slane vode, pepeo, ekstrakt pri pranju vune.

-silikati: Muskovit, leucit i feldspat mogu poslužiti kao -đubriva. redovni su sastojci stena, te nakon njihove pripreme (sitnjenje), mogu poslužiti kao -đubriva.

Muskovit () koga ima i kod nas u okolini Prokuplja, sadrži oko 12% , nerastvorljivog u vodi, te mora podleći obradi (sitnjenje ili obrada jakim kiselinama dajući pritom ). Od finoće mlevenja zavisi i pristupačnost . Pored muskovita, postoje i ležišta leucita na Kosovu, ali te zalihe nisu od značaja jer sadrže mali % , pa dalja prerada ne bi bila ekonomična. Stoga imaju samo lokalni značaj za poljoprivredu.

Biljni pepeo - obično se ubraja u -đubriva iako pored njega sadrži i druge elemente, u obliku TCP, i u obliku . Sastav pepela zavisi od biljne vrste i njenog staništa nastajanja (drveta - oko 10%; pšenične slame - 14%; suncokretove stabljike - 36% ). Pepeo je fiziološki bazne reakcije te daje bolje rezultate na kiselim zemljištima. Zbog jako izražene reakcije ne primenjuje se pred setvu jer može oštetiti klicu. Ekstrakt pri pranju vune - koristi se u reonima sa razvijenim stočarstvom, gde može dobro poslužiti.