Похорје

Похорје (словен. ) је планина алпског планинског венца у северном делу Словеније. Највиши врхови су Црни Врх (1 543 m (5.062 ft)) и незнатно нижи „Велика Копа”, а затим Језерски врх који се диже до 1 537 m (5.043 ft).

Похорје
Мариборско Похорје
Географске карактеристике
Координате	46° 32′ 00″ С; 15° 28′ 00″ И 46° 32′ 00″ С; 15° 28′ 00″ И
Географија
Похорје
Државе	Словенија

Положај

Похорје спада у најистуреније планине Алпа, на самом источном делу њиховог пружања, пре него што се планинско тло спусти у Панонску низију. У Словенији се Похорје пружа између долина Драве на северу и истоку, Дравиње на југу, Савиње на југозападу и Мислиње на западу.

Најближи градови Похорју су: Марибор, Велење, Дравоград, Словенска Бистрица.

Географија

Похорје се налази јужно од реке Драве. Може се рећи да лежи у троуглу чија су темена градови Марибор (на истоку), Дравоград (на западу) и Словенске Коњице (на југу). На северозападу омеђена је реком Мислињом, на југу низијом Витање (Витањско подоље), на истоку се спушта до Дравске равнице (Дравско поље), а на југоистоку прелази у своје подножје (Подпохорске горице). Простире се на око 50 km (31 mi) од истока до запада и 30 km (19 mi) од севера до југа, а заузима површину од око 840 km² (320 sq mi). Шуме покривају преко 70% њене површине.^[1]

Геологија

Похорје је млади планински масив, а представља најисточнији део Централних Алпа.^[2] То је једини планински ланац у Словенији изграђен од силикатне стене. Периферни делови Похорја садрже метаморфне стене палеозојске старости, а средишњи делови магматску стену, посебно гранодиорит (познатог и као Похорски тоналит) и дацит.^[3]

У близини села Чезлак лежи вероватно једино познато налазиште цизлакита (кварцни монзогабро; зелена плутонска стена). Јужни делови Похорја познати су по белом мермеру, који се вадио у римско доба.^[3]

Туризам

Похорје, иако невисока планина за услове Словеније, има развијену туристичку посећеност и добру опремљеност за зимске спортове.

Спољашње везе