Поља (часопис)

Поља је научни часопис за књижевност и теорију који излази од јула 1955. године, са повременим прекидима, до данас.

Поља

Тип	научни
Формат	23
Издавач	Културни центар Новог Сада
Уредник	Ален Бешић
Оснивање	1955
Језик	српски
Седиште	Католичка порта 5, Нови Сад
	0032-3578
Веб-сајт	Поља

О часопису

Часопис Поља регионално препознатљив новосадски часопис у коме су суделовали као аутори водећи књижевници и уметници регионалне уметничке сцене. У својој раној фази, посебно је охрабривао авангардни и неоавангардни израз новосадске и шире, југословенске уметничке сцене.^[1] Часопис је излазио са различитим поднасловима: на почетку као Месечник за уметност и културу, од броја 37 (1959) као Лист за културу и уметност, од броја 167 (1973) као Часопис за културу и уметност, од броја 191 (1975) као Часопис за културу, уметност и друштвена питања, од броја 420 (2002) као Часопис за књижевност и теорију. Првобитно излази на латиници, од броја 399 (1992) излази на ћирилици, потом од 2002 поново на латиници, и од броја 480 (2013) опет на ћирилици.^[2]

Историјат

Први број часописа Поља објављен је 1955. године у оквиру новосадске Трибине младих, која је била позната по промовисању нових, авангардних тенденција у ондашњој уметности и посебно књижевности. Све до кулминације југословенске кризе деведесетих, часопис се, с мањим прекидима, редовно појављивао и промовисао најновије тенденције књижевности и уметности. Почетком деведесетих се часопис, због недостатка финансијских средстава гаси, да би се већ крајем деведесетих поново покренуо, у оквиру издавачке делатности Културног центра Града Новог Сада.^[3]

Периодичност излажења

• 1955 - бројеви 1-6
• 1956 - бројеви 7-17
• 1957 - бројеви 18-27
• 1958 - бројеви 28-36
• 1968 - бројеви 113-116
• 1972 - бројеви 156 и 166
• 1977 - бројеви 215-223
• 1984 - бројеви 304-309
• 1985 - број 318
• 1986 - бројеви 330, 331, 334
• 1987 - бројеви 335-340
• 1992 - бројеви 395-399
• 1996 - 2016 - бројеви 400-497

Теме

Нова Поља су задржала од старог часописа, пре свега, отвореност спрам нових тенденција у књижевности и теоријској мисли, као и континуитет негдашњег културног простора. Данас, овај часопис представља спој различитих генерацијских и стилских праваца, базиран на прошлости и истовремено пратећи актуелан књижевно-уметнички тренутак. Часопис почива на српској, али и регионалној књижевној и теоријској продукцији, нарочито са простора бивше Југославије и средње Европе. Оквир часописа би се могао назвати елиотовским: не борба да неке посебне идеје превладају, већ борба да се интелектуална делатност одржи на највишем нивоу. У новој серији, објављени су, између осталог, тематски кругови посвећени новим читањима традиције, савременој литератури региона, као и белетристички, теоријски и есејистички текстови најрелевантнијих домаћих и страних аутора.^[3]

Уредници

• Флорика Штефан (1955—1958)
• Дејан Познановић (1958—1962)
• Милета Радовановић (1962—1965)
• Петар Милосављевић (1965—1968)
• Перо Зубац (1968—1973)
• Бошко Ивков (1973—1975)
• Јарослав Турчан (1975—1976)
• Јован Зивлак (1976—1984)
• Фрања Петриновић (1984—1985)
• Ђорђе Писарев (1985—1996)
• Зоран Ђерић (1996—2000)
• Ласло Блашковић (2001—2007)
• Ален Бешић (од 2007)

Чланови редакције

• Драшко Ређеп (1956—1958)
• Глигорије Зајечарановић (1965—1968)
• Ласло Вегел (1969—1970)
• Вујица Решин Туцић (1969—1970)
• Петру Крду (1984—1995)
• Зоран Пауновић (1996—2001)
• Ото Хорват (2001)
• Соња Веселиновић (од 2007)
• Марјан Чакаревић (од 2014)

Електронски облик часописа

Од новијег времена, часопис је доступан и у електронском облику са могућношћу прегледа архиве.^[4]