Празнина

Празнина као људско стање је осјећај опште досаде, друштвене отуђености и апатије. Осјећај празнине често прати дистимију,^[1] депресију, усамљеност, анхедонију, очај или друге менталне/емоционалне поремећаје, укључујући схизоидни поремећај личности, посттрауму, хиперкинетички поремећај, схизотипални поремећај личности и гранични поремећај личности. Осјећај празнине је такође дио поремећаја процеса жаљења, као посљедица смрти вољене особе или других значајних промјена. Међутим, посебна значења „празнине” варирају у зависности од конкретног контекста и религијске или културне традиције у којој се користи.^[2]

Илустративна страница која је постала празна због одсуства плоче III

Док хришћанство и западни социолози и психолози посматрају стање празнине као негативно, нежељено стање, у неким источњачким филозофијама као што су будистичка филозофија и таоизам, празнина (шуњата) представља гледање кроз илузију независне самоприроде.

Види још

• Досада
• Синдром празног гнијезда
• Нихилизам