Прамац (сазвежђе)

Прамац (лат. ) је једно од 88 модерних сазвежђа. Настало је деобом ранијег сазвежђа („брод Арго“), које је подељено на Прамац, Једра и Крму.

Прамац

Сазвежђе
Списак звезда у сазвежђу Прамац
Латинско име	Carina
Скраћеница	Car
Генитив	Carinae[1]
Симболизује	Прамац брода Арго
Ректасцензија	9
Деклинација	-60[2]
Површина	494 sq. deg. (9)
Најсјајнија звезда	Канопус (алфа Прамца) (-0,72)
Метеорски ројеви	нема
Суседна сазвежђа	Једра Крма Сликар Летећа риба Камелеон Мува Кентаур
Видљиво у распону +20° и −90°. У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у марту.

Сазвежђе у „Уранографији“ Јоханеса Хевелија.
Тадашња пракса је била да приказује изглед као да неко споља посматра небеску сферу, зато су замењене лева и десна страна.

Звезде

Маглина у чијем средишту се налази ета Прамца (бела звезда).

Након поделе сазвежђа , новонастала сазвежђа су задржала старе ознаке звезда. Најсјајнија звезда Прамца је Канопус, алфа овог сазвежђа, и друга најсјајнија звезда на ноћном небу. Магнитуде -0,72, овај суперџин класе је пре открића компаса служио као јужна поларна звезда морепловцима северне хемисфере који су живели довољно јужно да могу да га виде (јужније од 37° северне географске ширине). Канопус је 15.000 пута лунимознији од Сунца, од кога је удаљен око 700 светлосних година.

Једна од најзанимљивијих звезда, како овог сазвежђа тако и на небу уопште, је ета Прамца () — систем од најмање 2 звезде, преко 100 пута масивнији од Сунца, један од најмасивнијих које можемо детаљно да проучавамо. Сјајнија и масивнија звезда, за коју се дуго мислило да је усамљена, је преко четири милиона пута луминознија од Сунца, и очекује се да постане супернова током наредних милион година. Крајем 19. века, ета Прамца је већ била на рубу да постане супернова, али је преживела уз ослобађање материјала од кога је настала Хомункулус маглина, део веће маглине .

Епсилон Прамца има магнитуду од 1,86 и представља бинарни систем чија је примарна компонента укмирући наранџасти џин, а прати га бели патуљак. Ипсилон Прамца је такође бинарна звезда, чине је бели суперџин и плавобели џин. Ипсилон, бета, тета и омега Прамца чине астеризам Дијамантски крст.

У Прамцу се налази и , једна од најлуминознијих звезда Млечног пута, плави суперџин удаљен од Сунца око 7500 светлосних година, иначе члан двојног система.

Објекти дубоког неба

Кроз Прамац пролази Млечни пут, тако да се у њему налази велики број објеката дубоког неба. Осим већ поменуте емисионе маглине која се налази око ете Прамца, присутни су и отворена звездана јата („дијамантски кластер“) и („јужне Плејаде“).

Глобуларно јато је једно од најмасивнијих у Млечном путу, састоји се од преко милион звезда.

Отворено јато има надимак „бунар жеља“ јер изгледа као одсјај новчића бачених у фонтану.

• 
  Отворено јато („дијамантски кластер“)
• 
  Отворено јато („јужне Плејаде“)
• 
  Отворено јато („бунар жеља“)
• 
  Глобуларно јато