Предменструални синдром

Предменструални синдром (ПМС) који се често назива и промена расположења код жена пре менструације, је група симптома и знакова који се периодично јављају у виду главобоље, несанице, депресије, непријатних сензација у срцу, губитка даха, повишена телесне температуре непосредно пре менструације са њеним почетком, од опадања, до потпуног повлачења.^[1][2] Према томе ПМС представља сложен скуп атрибута који се могу јавити у већине жена на крају менструалног циклуса (значи неколико дана пре менструације).^[3] На основу статистичких података, од њега пати 50—80% жена, углавном у репродуктивном добу (од 20 до 40 година старости). Много мање је изражен код девојчица у време прве менструације, а ређе се јавља код жена у пременопаузи.^[4]

Предменструални синдром
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	Гинекологија
Patient UK	Предменструални синдром

Епидемиологија

Учесталост предменструалног синдрома у потпуности зависи од старости жене и креће се, на глобалном нивоу, од 25% до 90%. Мада су описани и случајеви када је пременструални синдром примећен код дјевојчица одмах након прве менструације.^[5]

Старосна дистрибуција ПМС

• У доби од 19 до 29 година, ПМС се јавља код 20% жена,
• У доби од 30 до 39 година синдром се јавља код сваке друге жене. 
• Након 40 година старости ПМС достиже учесталост од 55%.

Клиничке форме ПМС у различитим старосним периодима жена

Фактори ризика

Улога у испољавању симптома могу да потенцирају следећи фактори ризика:

• Циклични покретачи, попут порођаја и абортуса, нервни и стресогени поремећаји, и инфективне болести. 
• Емоционална лабилност и/или интелектуално напрезање
• Повишена телесна маса
• Трауматски стресни догађај
• Хроничне болести — које код жена са оштећеним кардиоваскуларним и/или централним нервним системом , гастроинтестиналним тракомт, што се може се посматрати кроз нарушен циклус овулације који је карактеристичан за кретање јајне ћелија од јајника до телесне шупљине, или ановулациони циклус у коме нема стварања јајне ћелије.^[6][7][8][9]

Етиопатогенеза

Иако је етиологија и даље неизвесна, она се врти око месечног циклуса који се одиграва у јајницима (оваријални циклус) на шта упућује одсуством ПМС пре пубертета, током трудноће и након менопаузе.

Бројне студије, до данас, које су покушале да идентификују тачне узроке предменструалног синдрома, у томе нису успеле и резултовале су бројним теоријама о пореклу ПМС, међу којима су најзначајније:^[10]

Теорија „тровање водом”

По овој теорији ПМС настаје као реакција на нарушен метаболизмом воде и соли, што има за полседицу задржавање течности у телу жене. Гомилање течности узроковано је неуроендокриним поремећајима, на пример, променом у „ренин—ангиотензин—алдостерон систему”. Наиме повећано лучење адренокортикотропог хормона у хипофизи је под утицајем стреса, а високи ниво хормона серотонина и ангиотензин II утиче на повећано стварање алдостерона. Ангиотензиноген, се заузврат, лучи у јетри под утицајем естрогена, док је ренин ензим који конвертује ангиотензиноген у ангиотензин.^[10]

Теорија алергијске реакција

За коју се сматра да је изазвана појачаном осетљивошћу на ендогени прогестерон. То је могуће доказати уз помоћ позитивног интрадермалног теста са сексуалним стероидним хормонима у лутеалној фази менструалног циклуса.^[11]

Теорија психосоматског поремећаја

Хормонална теорија.

До сада је ова теорија прихваћена као најкомплетније тумачење, према коме се сматра да су симптоме ПМС изазвани флуктуацијом нивоа сексуалних хормона у другој фази менструалног циклуса. Ова теорија произашла је из чињенице да је за нормално и складно функционисање женског тела, неопходна равнотежа сексуалних хормона јер:

• Естрогени — регулишу физичко и ментално здравље, побољшавају пажњу, креативност, брзину асимилације информација, способност учења.
• Прогестерон — који у вишку има седативни ефекат, и може довести до појаве депресивних симптома у другој фази менструалног циклуса.
• Андроген — који утиче на либидо, повећава енергију и радни капацитет.

Током друге фазе менструалног циклуса, хормонски статус жене се мења, и зато према овој теорији настаје ПМС због „неадекватног" одговора организма, и дела мозга (одговораног за емоције и понашање) на цикличне хормонске промене које су често наследне.

Могући путеви метаболизма прогестерона у централном нервном систему

Тренутно су две теорије доминантне и изгледају међусобно повезане.

• Прва теорија сугерише да су неке жене осетљивије на прогестерон и прогестоген, будући да су серумске концентрације естрогеног и прогестерона исте код оних са ПМС-ом, или без њега.
• Друга теорија имплицира неуротрансмитере, серотонин и ц-аминобутерну киселину (ГАБА), као главне механизме. На то указује чињеница да се серотонински рецептори одазивају на дејство естроген и прогестерон, а селективно реагују на серотонин што доказује смањење симптома ПМС-а. ГАБА нивои се модулишу путем метаболита прогестерона, алопрогнанолона, што код код жена са ПМС смањује ниво алопрегналона.

Клиничка слика

Према клиничким резултатима добијеним на основу истраживачких студије, међу којима је и она публикованим у Британском медицинском журналу, 95% жена има понеки симптом, а 5% њих пати од више симптома. Већина жена жали се на ове симптоме:

• Осећање безнадежности, кривице, беса, анксиозности,
• необјашњиви плач,
• привремена недруштвеност, избегавање познанства и одбијање позива,
• отежана концентрација,
• осећај замора,
• напад глади,
• главобоља,
• надимање и поремећај столице,
• напетост и/или бол у дојкама.
• бол у мишићима и болови у зглобовима,
• повећан број мокрења,
• палпитације, поремећај срчаног ритма и/или крвног притиска,
• промене сексуалног понашања, губитак жеље и недостатак интереса за секс.

Неке пацијенткиње се жале и на проблеме са равнотежом и депресивне су, али само недељу дана месечно, после овулације.

Дијагноза

Не постоји посебан тест који одређује предменструални синдром, па се зато у дијагностици користе следеће методе:^[12]

• Детаљна анамнеза и историја болести
• Свеукупни физикални преглед
• Физички тестови
• Психијатријска процена (у неким случајевима)
• Присуство увећане вредности ли и дефицит минерала
• Тест крви (ради елиминације других болести).

Терапија

Главни циљ лечења предменструалног синдрома је нормализација функција једног од можданих региона - хипоталамуса, као и елиминација пратећих женских болести, инфекција и токсикозе.^[13]

Будући да узроци болести нису у потпуности схваћени, лечење ПМС заснива се на ублажавању симптома: фармакотерапија и хигијенско-дијететски начин живота.^[14]

Медикаментна терапија

Уместо антидепресивима саветује се хормонална терапија контрацептивима

Уместо антидепресивима саветује се терапија разговором, биофидбек терапија.

Од медикамената уз анксиозност, несаницу и друге психолошке симптоме, лекар може да преписује антидепресиве, а за појаву отока или других знакова задржавања течности и диуретике, које треба почети узимати 5-7 дана пре почетка менструације.

Највећи број жена за ублажавање ПМС користи антидепресиве. Међутим терапија антидепресивима често има и нежељена дејства и ризична је тако да би је требало пажљиво примењивати само у тежим случајевима. Ниске дозе антидепресива које се узимају само у тим данима, када жена може испољити агресивност, не могу да изазову зависност, а могу да отклоне нежељене симптоме.

У неким случајевима, гинеколог може прописати прогестерон и друге хормоне, на пример контрацептивна средства.^[15]

Хигијенско-дијететски режим живота

У смерницама се препоручује да лекари прво дају савете пацијенткињама да се баве рекреацијом и да држе дијету – пију напитке без кофеина, једу храну богату угљеним хидратима и уносе у организам што мање шећера. На тај начин ће смањити стрес пре прописивања антидепресива.

Поједини лекари такође тврде да витамин Бе 6 (у дневној дози од 50 до 100 милиграма) добро делује против симптома депресије у ПМС.

Уместо антидепресивима такође се саветује и терапија разговором, биофидбек терапија.

Многе жене кажу да су им помогле акупунктура и рефлексологија и да, упркос томе што су научни докази слаби, оне више не пате од ПМС.

Последице

ПМС може да „уништи” живот, и „урнише” жени каријеру јер током ових дана она није у стању да се концентрише на послу, а може и да доведе до разлаза у вези са другим особама. Има и случајева у којима је ПМС узрочник насиља или неприлагођеног понашања, па су многе жене пронашле начин како да себи, али и околини олакшају живот током тих дана. Ево примера Лауре Бинс из Енглеске која три дана месечно не одлази у канцеларију, већ посао обавља код куће:

У тим данима сам у стању да убијем неког. Имам 42 године и сама сам, јер су моји ПМС симптоми утицали на моје претходне везе. Вређам, насилна сам према људима, трудим се да их понизим. Ништа не доводи до тога, просто се пробудим у таквом расположењу, а смирим се кад ми почне период. Све док нисам почела да читам о ПМС-у, мислила сам да сам деструктивна особа – рекла је она и закључила...потребно је да се о томе говори да би оне жене које пате од ових симптома схватиле да то није њихова кривица.^[16]

Види још

• Менструални циклус
• Синдром превремене менопаузе