Премијер Совјетског Савеза

Премијер Совјетског Савеза (рус. ) био је шеф владе Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР). Дванаест особа је обављало функцију. Међу најпознатијима су Владимир Лењин и Јосиф Стаљин.

Назив

Функција је током свог постојања имала четири различита имена: председник Већа народних комесара (1923–1946), председник Савета министара (1946–1991), премијер (јануар – август 1991) и председник Комитета за Оперативни менаџмент совјетске привреде (август–децембар 1991). Много пре 1991. године, већина несовјетских извора је ову функцију називала „премијер「 или „премијер「.

Историја

Зграда Палате Сената у Кремљу, у којој је био секретаријат шефа владе СССР-а

Лењинову прву владу формирао је 6. јула 1923. Централни извршни комитет, на челу са Лењином као првим председавајућим. Влада је била овлашћена да иницира уредбе и законе који су били обавезујући у целом СССР-у.^[1] После свргавања Хрушчова 1964. Косигин је постављен за шефа владе. Међутим, Косигинов престиж је ослабљен када је предложио економску реформу 1965.^[2] По доласку Валентина Павлова на премијерску функцију, Савет министара је укинут и замењен Кабинетом министара. Након августовског пуча 1991. године, већина чланова кабинета је подржала пуч, што је довело до распуштања кабинета министара и његовог замена Комитетом за оперативно управљање совјетском привредом 1991. године. Влада Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике почела је да преузима совјетска министарства након државног удара, а до децембра 1991. совјетска влада је потпуно изгубила контролу над собом и потпуно је угашена.^[3]

Према совјетском уставу из 1977. године, шеф владе је био лидер највишег извршног и административног органа државе. Шефа владе је именовао и одговоран је Врховном совјету (и његовом президијуму).^[4] Шеф владе је имао задатак да реши све државне административне дужности из надлежности СССР-а у мери која није била у надлежности Врховног совјета или његовог председништва. Шеф владе је руководио националном привредом, формулисао петогодишње планове и обезбеђивао друштвено-културни развој.^[5] Функционисала је као најутицајнија канцеларија владе све до оснивања Канцеларије председника Совјетског Савеза 1990. године.

Владимир Лењин и Јосиф Стаљин умрли су природном смрћу, а тројица премијера су поднели оставке – Алексеј Косигин, Николај Тихонов и Иван Силајев. Још тројица су истовремено били партијски лидер и шефови владе (Лењин, Стаљин и Никита Хрушчов). На функцији је најкраће био Иван Силајев, који је провео 119 дана на функцији. Косигин је најдуже био на власти, чак 16 година.

Списак

Бр.[а]	Портрет	Име и презиме (Рођење-смрт)	Мандат			Избор	Кабинет	Реф.
			Почетак мандата	Крај мандата	Трајање
1		Владимир Лењин (1870—1924)	6. јул 1912.	21. јануар 1924. †	228 дана	–	Прва влада Владимира Лењина–Друга влада Владимира Лењина	[6]
2		Алексеј Риков (1881—1938)	2. фебруар 1924.	19. децембар 1930.	6 година, 320 дана	1924. 1925. 1927. 1929.	Прва влада Алексеја Рикова–Друга влада Алексеја Рикова–Трећа влада Алексеја Рикова–Четврта влада Алексеја Рикова–Пета влада Алексеја Рикова	[7]
3		Вјачеслав Молотов (1890—1986)	19. децембар 1930.	6. мај 1941.	10 година, 138 дана	1931. 1935. 1936. 1937.	Прва влада Вјачеслава Молотова–Друга влада Вјачеслава Молотова–Трећа влада Вјачеслава Молотова–Четврта влада Вјачеслава Молотова	[8]
4		Јосиф Стаљин (1878—1953)	6. мај 1941.	5. март 1953.	11 година, 303 дана	1940. 1950.	Прва влада Јосифа Стаљина–Друга влада Јосифа Стаљина–Трећа влада Јосифа Стаљина	[9]
5		Георгиј Маљенков (1902—1988)	6. март 1953.	8. фебруар 1955.	1 година, 339 дана	1964.	Прва влада Георгија Маљенкова–Друга влада Георгија Маљенкова	[10]
6		Николај Булгањин (1895—1975)	8. фебруар 1955.	27. март 1958.	3 године, 47 дана	1958.	Влада Николаја Булгањина	[11]
7		Никита Хрушчов (1894—1971)	27. март 1958.	15. октобар 1964.	6 година, 202 дана	1962.	Прва влада Никите Хрушчова–Друга влада Никите Хрушчова	[10]
8		Алексеј Косигин (1904—1980)	15. октобар 1964.	23. октобар 1980.	16 година, 8 дана	1966. 1970. 1974. 1979.	Прва влада Алексеја Косигина–Друга влада Алексеја Косигина–Трећа влада Алексеја Косигина–Четврта влада Алексеја Косигина–Пета влада Алексеја Косигина	[12]
9		Николај Тихонов (1905—1997)	23. октобар 1980.	27. септембар 1985.	4 године, 339 дана	1984.	Прва влада Николаја Тихонова–Друга влада Николаја Тихонова	[13]
10		Николај Ришков (1929—2024)	27. септембар 1985.	14. јануар 1991.	5 година, 109 дана	1989	Прва влада Николаја Ришкова–Друга влада Николаја Ришкова	[13]
11		Валентин Павлов (1937.—2003.)	14. јануар 1991.	28. август 1991.[б]	226 дана	–	Влада Валентина Павлова	[14]
12		Иван Силајев (1930.—2023.)	28. август 1991.	24. децембар 1991.	119 дана	–	Влада Ивана Силајева	[15]

Види још

• Председник Совјетског Савеза
• Генерални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза

Напомене

1. Ови бројеви нису званични.
2. 19. августа 1991. године, због болести Валентина Павлова, дужност шефа владе СССР-а додељена је првом потпредседнику Владе. Виталију Догужјеву.