Преспанско-охридска епархија

Преспанско-охридска епархија (грч. ) је бивша епархија Цариградске патријаршије, која је постојала између 1767. и 1920. године. Настала је непосредно након гашења Охридске архиепископије (1767), путем укидања дотадашње првопрестолне Охридске епархије и прикључења њеног подручја суседној Преспанској епархији.^[1][2]

Преспанско-охридска епархија
Основни подаци
Сједиште	Преспа
Држава	Османско царство,  Краљевина Србија,  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Основана	1767.
Укинута	1920.
Архијереј
Чин архијереја	митрополит
Титула архијереја	митрополит преспанско-охридски

Након ослобођења од османске власти (1912—1913), мањи делови ове епархије припали су Грчкој и Албанији, док је највећи део припао Краљевини Србији, услед чега су отпочели преговори са Цариградском патријаршијом о прикључењу ове и осталих ослобођених епархија Београдској митрополији. Пошто се последњи преспанско-охридски митрополит Антим Тумбалидис (грч. ) повукао у Грчку, привремену управу над српским делом епархије преузео је епископ Варнава (Росић). Након укључивања ове епархије у састав Српске православне цркве (1920) извршено је преуређење епархијске управе путем поделе њеног дотадашњег подручја између суседних епархија, Охридске и Битољске.^[3][4]

Види још

• Охридска епархија
• Преспанска епархија
• Преспанска архиепископија
• Епископија преспанско-пелагонијска