Преторијска префектура

Преторијска префектура (лат. ) била је територијална јединица позног Римског царства у доба Домината (293-476). После пада Западног римског царства (476), ова подела се одржала у Византији још неко време.^[1]

Преторијске префектуре Римског царства 395. године.

Позадина

Реформе цара Диоклецијана (293-305) и Константина Великог (324-337) имале су за циљ да ојачају централну власт и ослабе власт намесника у провинцијама, чије су побуне и узурпације обележиле цео 3. век и довеле до кризе Римског царства. То је постигнуто уситњавањем (поделом) провинција, одвајањем војне и цивилне власти у провинцијама и формирањем централне државне администрације на челу са царским канцеларом.^[1]

Историја

Реформама Константина Великог (324-337) читаво Римско царство било је подељено у 4 преторијске префектуре (Исток (Оријент), Илирик, Италија и Галија), које су се даље делиле на дијецезе (укупно 14), а ове на провинције (укупно око 120). Како би се смањила моћ локалних заповедника и могућност побуне против централне (царске) власти, Диоклецијанов и Константинов управни систем увео је начелно одвајање војне и цивилне власти: војна власт у префектурама била је у рукама дукса (лат. ), а цивилна управа била је у надлежности преторијанског префекта (дијецезама су управљали викари, а провинцијама намесници). Да би се моћ преторијанских префеката додатно смањила, Рим и Цариград били су изузети из њихове надлежности и потчињени својим градским префектима.^[1]

У почетку се обим па чак и број префектура мењао, и тек од краја 4. века њихове границе су се усталиле. Огромна Источна префектура (лат. ), која се састојала од Египатске, Источне, Понтијске, Азијске и Трачке дијецезе, захватала је Египат са Либијом (Киренаиком), предњу Азију и Тракију. Суседна Илирска префектура (лат. ), коју су сачињавале Дачка и Македонска дијецеза, простирала се средином Балканског полуострва од Грчке на југу до Дунава на северу. Италијанска префектура (лат. ) обухватала је, поред Италије, највећи део Латинске Африке, а с друге стране, Далмацију, Панонију, Норик и Рецију. У Галску префектуру (лат. ) улазиле су Галија, римски део Британије, Иберско полуострво и западни део Мавританије.^[1]