Природна добра Републике Српске

Заштићена природна добра у Републици Српској, према Закону о заштити природе, чине: заштићена подручја, заштићене врсте и заштићени минерали и фосили.

Република Српска има 26 заштићених подручја и површина под заштитом износи 32.106,80 хектара, што је процентуални удио од 1,3% територије Републике Српске. Заштићена су: два резервата природе (категорија Iа), три национална парка (категорија II), 14 споменика природе (категорија III), два заштићена станишта (категорија IV), два парка природе (категорија V) и три подручја са одрживим коришћењем природних ресурса (категорија VI). Законом о заштити природе прописано је 7 категорија заштићених подручја усклађених са категоризацијом IUCN.

Строго заштићене и заштићене дивље врсте, утврђене су Уредбом о строго заштићеним и заштићеним дивљим врстама („Службени гласник РС「 бр. 65/20). Овом Уредбом, заштићено је укупно 1438 врста биљака, животиња и гљива. На прилогу 1 којом су издвојене строго заштићене врсте налази се 730 врста, од чега су 294 биљне врсте, 7 врста гљива, 1 врста пијавице, 4 врсте пужева, 4 врста ракова, 13 врста инсеката, 31 врста риба, 9 врста водоземаца, 10 врста гмизаваца, 314 врста птица и 43 врсте сисара. На прилогу 2 Уредбе налази се 708 заштићених врста од чега је 603 биљних врста, 11 врста гљива, 1 пуж, 5 инсеката, 20 врста риба, 4 врсте водоземца, 10 врста гмизаваца, 30 врста птица и 24 врсте сисара.

Република Српска још увијек нема ниједан заштићен минерал и фосил.

У просторном плану за период 2015—2025. године предложено је стављање под заштиту 15 до 20% територије Републике Српске, односно заштиту око 300 подручја.

Категорије заштићених подручја

Законом о заштити природе прописано је 7 категорија заштићених подручја.

	КАТЕГОРИЈА	КАТЕГОРИЈА
1	строги резерват природе
2	посебни резерват природе
3	национални парк
4	споменик природе
5	заштићено станиште
6	заштићени пејзаж
7	заштићено подручје са одрживим коришћењем природних ресурса

Предлози за проширење листе заштићених подручја

Према класификацији и предлогу Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске до 2025. године планира се заштита око 300 подручја, и то:

• 6 посебних резервата природе
• 8 националних паркова
• 187 споменика природе
• 41 подручја управљања стаништем
• 18 заштићених природних пејзажа
• 42 парка природе
• 18 парк шума
• 1 подручја обликоване природе

Једно подручје (мочварни комплекс Бардача — 3.500 ха) уписано је у листу Рамсарских подручја и IBA листу (Important Bird Areas). Поред Националних паркова Козара и Сутјеска, који су чланови EUROPARC федерације, ниједно природно добро Републике Српске није уписано у Светску листу заштићеног природног и културног наслеђа (UNESCO), нити у МАБ листу („Човек и биосфера「). У току 2013. се радило на припреми предлога EMERALD подручја кроз пројекат „Подршка имплементацији спровођења Директиве о птицама и Директиве о стаништима「 који је финансирала Европска Комисија. У оквиру IUCN пројекта „Заштита биодиверзитета поплавних низија ријеке Саве「 издвојено је и 12 IUCN подручја за очување биодиверзитета реке Саве.

Види још

• Списак природних добара Републике Српске
• Непокретна културна добра Републике Српске
  • Списак непокретних културних добара Републике Српске
• Природна добра Србије
  • Списак природних добара Србије

Референце

• Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа: Регистар заштићених природних добара Архивирано на веб-сајту (13. август 2020)
• Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију (2015): Измјена и допуна просторног плана Републике Српске Архивирано на веб-сајту (15. септембар 2017) до 2025. Бањалука: Урбанистички завод