Пролошко житије Светог Саве

За другa значења, погледајте страницу Житије Светог Саве.

Пролошко житије Светог Саве је литургијско, односно богослужбено житије првог српског архиепископа Светог Саве, које је настало недуго након његове смрти 1236. године, а написано је поводом проглашења Саве за светитеља, за време другог српског архиепископа Арсенија. Назива се пролошким због тога што је било саставни део пролога, богослужбене књиге која садржи кратка житија и друге литургијске садржаје посвећене разним светитељима. Првобитни текст овог житија временом је дорађиван и прерађиван, тако да у српској рукописној традицији постоји у неколико верзија, те се стога сматра једним од најразноврснијих текстова у српској средњовековној књижевности.^[1][2][3]

Поред Пролошког житија Светог Саве постоје и два познија житија истог светитеља:

• Житије Светог Саве од Доментијана, које је написао Савин ученик Доментијан Хиландарац.^[4][5][6]
• Житије Светог Саве од Теодосија, које је крајем 13. века или почетком 14. века написао хиландарски монах Теодосије.^[7][8][9]