Малахија

Пророк Малахија (מַלְאָכִי на хебрејском) је последњи од јеврејских пророка по времену.^[1]

Свети пророк Малахија

Родио се после повратка Јевреја из ропства вавилонског, око 420. п. н. е.^[2] Био је лицем необично леп. По предању, народ га је називао анђелом, можда због његове спољашње лепоте или због душевне чистоте, или пак због дружбе с анђелом Божјим. Често је говорио с анђелом лицем у лице. Када се то дешавало, и други су неки чули глас анђелски, али се нису удостојили да виде лице анђелско. Оно што му је анђео јављао, млади пророк је и прорицао. Викао је на неблагодарни Израиљ и на безаконе свештенике.^[3] На петсто година пре Христа прорекао је јасно појаву и службу Јована Крститеља. Но, у главном, он је пророк дана Страшнога Суда. Представио се Богу у младости и после њега није више било пророка у Израиљу до Јована Крститеља.

Према Светом Предању, Малахија потиче из Завулоновог племена, упокојио се у младости; прорекао да ће храм у Јерусалиму поново бити изграђен након ропства, вероватно око 400. п. н. е; био велики бранитељ вере и закона у данима Јездре и Немије, као што су Агеј и Захарија били у данима Зоровавеља.

Малахија је изобличавао народ због немарљивости при приношењу дарова, свештенике због одступања од вере, претио им је судом Божијим за разне пороке и хуле; истовремено предвидео је славу другог храма и јасно предвиђа долазак Месије, појаву Претече и надолазећи Суд Божији.

У Исусово време, његова пророчанства нису само понављали апостоли, већ су била познати књижевници и народ.^[4]

Српска православна црква слави га 3. јануара по црквеном, а 16. јануара по грегоријанском календару.^[5]