Пчеларица

Пчеларица,^[2] обична пчеларица или европска пчеларица (лат. ) је птица из реда Coraciiformes. Припада породици пчеларица (),^[2] карактеристичној за тропске и суптропске пределе Африке и Азије, а једино се европска пчеларица гнезди у умереним пределима. Лако је препознатљива по живописним бојама перја.

Пчеларица
Статус угрожености
Најмање угрожен  (IUCN 3.1)[1]
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Биномно име
, 1758
Ареал пчеларице   у време гнежђења   у време зимовања   у току целе године

Опис

Пчеларица је дуга 27-29 цм. Живописно је обојена, са смеђим и жутим горњим делом тела, зеленкаст-смеђим крилима, жутим грлом, црном пругом преко очију, те плавим доњим делом тела. Кљун јој је црн и танак, а средња репна пера издужена.

Распрострањење

Гнезди се у јужним деловима Европе (мада се можде срести и у севернијим крајевима), југозападној Азији и северозападној Африци. Зимује у тропским пределима Африке и Азије. Воли отворене пределе, са мало дрвећа.

Гнежђење

Гнезди се почетком маја у колонијама, које се образују обично поред реке. На стрмим одсецима копају тунеле у земљи и полажу 5-8 јаја. Мужјак и женка леже на њима.

Исхрана

Храни се углавном пчелама, осама и стршљеновима, те осталим инсектима. На њеном јеловнику се могу наћи и мањи кичмењаци, као што су гуштери и жабе. Пчеле хвата у ваздуху, у групама од неколико јединки, а потом млати с њима по тврдој подлози, како би одстранила жаоку. Дневно може појести око 250 пчела.

Галерија

• Merops apiaster
• 
  Гнездилиште пчеларица
• 
  Јаја пчеларице (Merops apiaster)
• 
  Merops apiaster - Сићевачка клисура
• 
  Merops apiaster - Сићевачка клисура
• 
  Merops apiaster - НП Ђердап
• 
  Merops apiaster - НП Ђердап
• 
  Merops apiaster - НП Ђердап
• 
  Merops apiaster - НП Ђердап
• 
  Пчеларица у Београду