Рабарбара
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Рабарбара ( × (?)) је вишегодишња зељаста биљка с крупним листовима и дугим дебелим зеленим, љубичастим, или ружичастим лисним дршкама троугластог пресека. Цвет је ситан, зеленобео до ружичастоцрвен. Постоји много сорти рабарбаре које се гаје као медицинске биљке и као биљке за људску исхрану. За исхрану се користе само лисне дршке, јер листови садрже токсин.
Remove ads
Хемијски састав
Лисне дршке садрже доста воћних киселина, пре свега јабучну, као и доста минералних материја и витамина.[2] Рабарбара садржи релативно мало витамина Ц, али зато садржи знатно више витамина Б: ниацин, пантотенску и фолну киселину. Рабарбара је веома богата калцијумом (80мг/100г рабарбаре), као и магнезијумом и манганом.[3]
Рабарбара у исхрани
Од лисне дршке рабарбаре се припрема: супа, салата, сос, компот, мармелада, џем, а користи се и као додатак неким посластицама. У САД једна од најпопуларнијих пита је (пита од рабарбара).
Узгајање
Ревену се широко узгаја, и захваљујући стакленичкој производњи доступан је већи део године.[4][5][6] За добар раст потребне су му падавине и годишњи хладни период у трајању од 7-9 недеља при температури од 3 °C (37 °F), познат као "јединице мерења хладности". Биљка развија значајан подземни орган за складиштење (круница ревена), и може се искористити за рану производњу, преносом узгајаних круница са поља у топле услове.[7][8] Ревен узгојен у стакленицима (грејаним стакленицима) назива се "стакленички ревен" и обично долази у продају на потрошачким тржиштима рано у пролеће, пре него што се појави ревен узгајан на отвореном.[9][10] Стакленички ревен обично је светлије црвене боје, нежнији и слађи у укусу него ревен узгајан на отвореном. Након узгоја за комерцијалну производњу, крунице се обично бацају. У земљама с умереном климом, ревен је једна од првих јестивих биљака које се беру, обично у средини или крајем пролећа (април или мај на северној хемисфери, октобар или новембар на јужној хемисфери), а сезона раста биљака на отвореном траје до краја лета.
Ревен оштећен јаким мразом не би требало конзумирати јер може садржати много оксалне киселине која мигрира из лишћа и може изазвати болест.[11]
Ревен ће расти на већини типова тла с pH од 5,25 до 6,75, било на пуном сунцу, било у полусенци, али мора бити добро дренажан и тло не сме бити превлажено.[12]
Кинези називају ревен "велики жути" (dà huáng) и користили су корен ревена у медицинске сврхе.[13] Појављује се у "Класику трава и корења Божанског земљорадника", који се сматра да је састављен пре око 1800 година.
Галерија
Лисне дршке
Листови
Цваст
Ботаничка илустрација
Пита од рабарбара
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads