Рабаул

Рабаул је град и лука на острву Нова Британија у Бизмарковом архипелагу, у држави Папуа Нова Гвинеја.^[1] До 1994. био је најважнији град на Новој Британији, када је тешко настрадао у вулканској ерупцији, после чега је градски аеродром затворен, а број становника је са око 17.000 пао на мање од 4.000.

Рабаул
Рабаул са оближње вулканске опсерваторије: нови град је десно, а уништени стари део града је лево (2012)
Административни подаци
Држава	Папуа-Нова Гвинеја
Регион	Нова Британија
Основан	1910.
Становништво
Становништво	‍
—	10.561
Географске карактеристике
Координате	4° 13′ 00″ Ј; 152° 11′ 00″ И
Рабаул Рабаул на карти Папуе-Нове Гвинеје

Историја

Град су саградили Немци 1910. као административни центар области североисточне Нове Гвинеје, северних Соломонових острва и Бизмарковог архипелага. Почетком Првог светског рата окупирале су га аустралијске трупе, а од 17. децембра 1920. био је под аустралијском управом као главни град Североисточне Нове Гвинеје.^[1]

У другом светском рату

У Другом светском рату Јапанци су заузели Рабаул поморским десантом 23. јануара 1942. и уредили га као истурену операцијску базу за дејства на правцу Нове Гвинеје, Соломонових острва и Аустралије.^[1]

Рабаул је био једна од најјаче брањених јапанских база на Тихом океану (око 90.000 војника, 350 противавионских и преко 6.500 пољских топова са низом јаких утврђених објеката).^[2] Током рата град је жестоко бомбардован и опседан од савезничких снага. Ослобођен је тек 6. септембра 1945.^[1]

Лука

Град се развио на северном делу пространог и добро заштићеног залива Бланш (енгл. , дуг 6.5, а на улазу широк 2.75 наутичких миља). У северном делу залива је заштићено сидриште за све врсте бродова, дубине до 9 м. Град је повезан редовним бродским линијама са Сиднејом и Бризбејном, а до ерупције 1994. имао је и аеродром удаљен 3,5 km од града. У граду има више објеката дуванске и прехрамбене индустрије.^[1]