Радмило Анђелковић

Радмило Анђелковић (Београд, 1942) српски је писац научне фантастике,^[1] сценариста, глумац, културни активиста и педагог.

Радмило Анђелковић
Датум рођења	1942.
Место рођења	Београд, Србија

Један је од оснивача угледног Друштва љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ из Београда.

Рана каријера у позоришту, сценаристици и новинарству

Анђелковић је у уметностима активно од детињства — учествовањем 1949. у кратком играном филму „Један дан у Зоолошком врту“ и уласком у Дечју радио групу „Никола Тесла“, затим глумом у Дечјем позоришту „Бошко Буха“, па поново у радијском позоришту, као и следећим филмским улогама попут оне у филму „Ципелице на асфалту“.

Преломна је била 1957. године и сусрет са штампаним медијумом преко чувеног дечјег листа „Пионири“, чији је постао сарадник у 15. години, пењући се са самог дна професионалне лествице, од потрчка до каснијег писца и сценаристе.^[2] У периоду 1957-1959. Анђелковић сарађује са једним од највећих српских стрипара и ликовних уметника свих времена, Александром Хецлом, пишући за њега и сценарије за позната дела „Винету“ и „Баф, вођа каравана“.

Паралелно са сценаристиком и новинарством, Анђелковић је и даље гајио љубав према драмским уметностима кроз трупе „Универзитетска експериментална сцена“ и МАСКА. Круна тог периода је било стварање трупе Театар ЛЕВО у КУД „Иво Лола Рибар“ где је Анђелковић играо у прве две представе („Ћелава певачица“ Јонеска и „Хиљаду корњача под сунчаним небом Андалузије“).

Као писац научне фантастике

Нови период је почео дипломирањем на Технолошком факултету 1967. и запошљавањем у технолошко-истраживачкој струци. У њој је радио — већином у Војно-техничком институту — све до пензионисања 1994. Научно-истраживачка делатност је била добра основа за тзв. „тврду научну фантастику“ (научну спекулацију), која је била доминантни тренд и у попкултури нашег времена и у каснијем Анђелковићевом опусу.

Ауторово враћање писаној речи је појачано оснивањем друштва љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ 1981/1982, где је Анђелковићева улога била једна од кључних. Био је председник друштва, предавач, организатор и један од уредника „Емитора“, фанзина који је у свом развоју овенчан и славом најбољег у Европи.

Поред књижевности, Анђелковић се у том периоду опет бавио стрипском сценаристиком („Рамболд“ са Асканијом Поповићем и дечји серијали по Хана-Барбериним лиценцама).

По оцени средње и млађе генерације писаца, Анђелковићеве приче, новеле и романи представљају један од брендова савремене српске научне фантастике још од 1980-их, када је она почела поново да добија свој глас. Четири књиге и 30-ак прича представљају онај део опуса који је до сада објављен и награђиван еснафским наградама, а који се и два пута нашао у изборима најбољих међународних остварења.

Поред наведеног Анђелковић је и неуморни педагог и инструктор, било кроз књижевне радионице Друштва љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“, било кроз појединачне сарадње.

Библиографија

Објављене књиге

• Галактички тунел (псеудоним Р. Ангелакис), „Дневник“, Нови Сад, 1986.
• Земља за добре људе (у наставцима), Експрес Политика, Београд, 1986, (као двороман са Слободаном Ћурчићем, Врисак звезда), „Зороастер“, Београд, 1987.
• Сва вучја деца. Београд. 1998. ISBN 978-86-7330-065-8., БМГ
• Грбовник (коаутор Даниел Рељић,), .
• Рашани, Београд, „“. .
• Око за други свет. Београд. 2009. ISBN 978-86-6099-010-7., „Тардис“.
• „Летописи свемирских цигана“
  • Табор на Кидису, „Тардис“. 2010.  978-86-6099-024-4..
  • Легија ида, „Тардис“. 2010.  978-86-6099-025-1..
• „Кратке приче и Акваријум за златног караша“, „Нова поетика - Argus Books & Magazines“. 2015.  978-86-6409-030-8.

Важније антологије и књижевни избори

• Најбоље светске приче, Просвета, Београд, 1986.
• В тени сфинкса, Зборник научно-фантастичних дела, Мир, Москва, 1987.
• Најбоље светске приче, Просвета, Београд, 1987.
• Монолит 6, Београд, 1990.
• Тамни вилајет 2, Београд, 1993.
• Нова (алтернативна) српска фантастика, СИЦ, Београд, 1994.
• Тамни вилајет 3, Београд, 1994.
• Монолит 8, Београд, 1993.
• „Београд будућности“, Политика, 2007.

Награде и признања

• Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћу новелу објављену 1986. („Варница“)
• Награда „Лазар Комарчић“ за најбољи домаћи роман објављен 1997. (Сва вучја деца)
• Награда „Лазар Комарчић“ за најбољи домаћи роман објављен 2002. (Грбовник))
• Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћу причу објављену 2003. („Обичан дан за пецање“)