Ражањско црепуљарство

Ражањско црепуљарство најмлађи је и уједно најраспрострањенији занат, керамичке продукције, настао у селу Рујиште у околини Ражња, у 19. веку. Израдом црепуља у селу Рујиште традиционално се баве мушкарци, али данас овим занатом почињу да се баве и жене. Ражањско црепуљарство уврштено је 2019. године у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа у Србији.^[1]

Ражањско црепуљарство
Црепуља са локалитета у околини Ражња (Народни музеј Крушевац)
Нематеријално културно наслеђе
Регион	Југоисточна Србија, општина Ражањ
Заједница	Црепуљари села Рујиште и општине Ражањ
Предлагач	Музеј Јадра и др.
Датум уписа	13. 12. 2018.
Веб сајт	http://nkns.rs/cyr

Опште информације

Види још: Црепуља (посуда)

Црепуља је једна од најстаријих форми кухињске керамике, плитког кружног облика у којој се на огњишту пекао хлеб. Назив је добила по томе што се израђује од печене земље сличне црепу, и начин прављења посуде који је исти као за прављење црепа.^[2] Она је заједно са лонцем — земљаном посудом за кување хране, најстарија и најзаступљенија људска тековина, која се као кухињска керамика, у различитим димензијама и у више варијанти, користила још од млађег неолита, Могу бити различите величине, а најчешће су округле, са рупом у средини пречника до пола метра или без ње.^[2]

Синоними за црепуљу

Црепуља — цријепња — црепна — черепња — подница — шириње — ћиримн — чиримн.

Историја

Село Рујиште, центар ражањског црепуљарства

Према појединим етнолозима сматра се да су црепуљу на Балканско полуострво из своје прапостојбине донели Словени. То закључују на основу назива словенског порекла који се појављује у више варијанти, као црепуља, црепња, црепна, черепња, подница, а који се одомаћио и у несловенским језицима.

Међутим, историјска чињеница је да се црепуља користила још у млађем неолиту на простору Балканског полуострва и шире. Прошавши кроз све епохе (укључујући и средњи век) у готово неизмењеном облику црепуља је доспела до наших дана с истим функционалним карактеристикама, што доводи у питање веродостојност навода појединих етнолога да је црепуља словенског порекла.^[2]

На централном делу Балкануског полуострва, на простору који данас заузима Србија, прво керамичко посуђе појављује се у неолиту, на прелазу 7. у 6. миленијум п. н. е.^[3] Од тада, керамика није изгубила на значају. Оно што је чини јединственим феноменом у технолошком погледу је чињеница да се откривањем нових техника и производних процеса, стари, већ усвојени и овладани, нису напуштали, већ су настављали да живе и активно коегзистирају све до данас.^[4][5][6]

Израда црепуља карактеристична је за Балканско полуострво, нарочито његов источни, а делимично и централни део. Све до средине 20. века, црепуље су биле неизоставни део кухињског инвентара, посебно у сеоским срединама планинских области Румуније, Бугарске, Македоније, Грчке, Албаније, Црне Горе и Србије.^{[7][8][9][10]}

У Србији је постојало неколико центара за израду црепуља, међу којима се нарочито истичу село Роге у ужичком крају, Котража у Јасеници, Врњци, Рујиште код Ражња, неколико села код Новог Пазара итд.

Црепуљарство у селу Рујишту

Глина, сировина за израду црепуља

Мешање глине обављала се гажењем

Црепуља на ложишту покривена вршником

Црепуље су на простору Југоисточне Србије у почетку након досељавања Словена обично израђивале старије жене вичне овом послу, које су црепуље обликовела с пролећа о Спасова месеца и рано с јесени када се заврше пољски радови, а време није превруће и нема јаких мразева.^[2][11][12]

Као занатска делатност израда црепуља у селу Рујиште код Ражња зачета је знатно касније од појаве првих црепуља у ражањском крају и датира из 19. века, када су се развијали и бројни други стари занати на простору Кнежевине Србије.^[1]

Израдом црепуља у селу Рујиште традиционално се баве мушкарци, али се овом старом занату данас поново враћају и њиме баве и жене.^[1]

Начин израде

У Рујишту се црепуље израђују од две врсте глине – „лулавице“ и песковите глине, које грнчари копају на Црепуљарском брду у околини сeла.

Процес израде црепуља обухвата:^[1]

• копање глине;
• мешање глине гажењем;
• ручно обликовање посуда;
• сушење;
• „калаисање“ остацима са саструганих црепуља („струганка“),
• прскање водом и заглађивање;
• сушење – „димљење“;
• печење у „фуруни“;
• везивање жицом и „пепелисање“ пепелом из фуруне.

Врсте црепуља

Ражанске црепуље се израђују у три величине, и могу бити:

• Црепуље са рупом у средини — намењена за печење хлеба и погача.
• Црепуље без рупе у средини — намењење за припрему различитих јела (под сачем).^[1]

Види још

• Стари занати
• Нематеријално културно наслеђе
• Нематеријално културно наслеђе Србије