Разарач

From Wikipedia, the free encyclopedia

Разарач
Remove ads

Разарач (енгл. ) је назив за врсту ратног брода који је саграђен и опремљен у сврху одбране већих, односно капиталних бродова или конвоја од разних врста напада.

Thumb
Амерички разарач УСС Ласен
Thumb
Ескортни разарач Биоково
Thumb
Југословенски велики разарач (вођа флотиле) Дубровник
Thumb
Француски велики разарач (контра-торпиљер) Ле Фантаск

Разарач је опремљен јаким машинским комплексом, велике брзине, наоружан артиљеријским и торпедним (ређе минским) противподморничким (ППД), а у најновије време и ракетним оружјем.[1] Структура депласмана савременог разарача знатно се разликује од осталих ратних бродова, јер преко 50% отпада на машински комплекс и погонско гориво.[1] Оспособљен је за:

  • дејства првенствено против лаких поморских снага и трговачких бродова, подморница и ваздухоплова;
  • за заштиту већих ратних бродова на маршу, у боју и на сидришту;
  • за одбрану и напад на поморски саобраћај, поморске базе и друге елементе морнаричке инфраструктуре;
  • за навођење и подршку торпедних јединица у нападу;
  • за извиђање, патролирање и претраживање ширих морских пространстава;
  • за неутралисање и уништавање живе силе и објеката у приобалном појасу;
  • за превожење мањег поморског десанта и пружање ватрене подршке искрцаним трупама.[1]
Remove ads

Развој

Разарачи су се развили у другој половини XIX века као одговор на појављивање торпиљарке па му и име долази од енглеског назива (разарач торпиљарки) који му је дала британска морнарица. Задатак разарача је био да плове око бојних бродова и крстарица и мотре на евентуалне нападе мањих бродова.

У XX веку се као озбиљна пријетња морнарицама појавила подморница, па су разарачи добили опрему за борбу против њих.

Истовремено се појавила потреба за заштитом трговачке морнарице од непријатељског крстаричког рата, односно подморница. То је довело до еволуције разарача у два правца, На једној страни су почели да се развијају лаки, тзв. ескортни разарачи, чија је сврха била заштита конвоја односно противподморничка борба. Они су данас познати под називима фрегата и корвета. На другој страни су разарачи добијали све више оружја и опреме, па с временом и способност вршења борбених задатака који су прије тога били у домену капиталних бродова. Такве велике разараче Британци су називали вођама флотиле те су их користили као команде бродове дивизија/ескадри разарача, а Французи су их називали контра-торпиљери.

Thumb
Руски разарач Пројекта 956 Сарич

Величина им је од 1.200 до 2.600 тона, а главно наоружање топови од 120 до 140 . Поред тога имали су и више торпедних цеви ради напада на бојне бродове и крстарице.

Разарачи су данас по својој тонажи врло често изнад некадашњих крстарица, а њихова ватрена моћ — коју симболизују далекометни пројектили брод-брод и брод-земља — не може се упоредити ни са чим раније. Стога данас разарач представља капитални брод код готово сваке свјетске морнарице (једини изузетак су Русија и САД које поседују крстарице, односно државе које располажу с носачима авионима).

Remove ads

Карактеристике

Више информација Име, Држава ...
Remove ads

Напомене

  1. ДБ - Дубинске бомбе.
  2. пп - противподморнички.
  3. 1/VIII - један осмоцевни.

Референце

Литература

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads