Растанак Кара-Ђорђија са Србијом

Растанак Кара-ђорђија са Србијом је српска епска народна песма настала у време слома Првог српског устанка (1813. или касније), а посвећена је српском вожду Карађорђу. Пример је циклуса епских народних песама кроз које је кривица за пропаст Србије бачена на политичке и војне вође Првог српског устанка. Стилски гледано овај циклус песама је истоветан ранијем циклусу спеваном о Првом српском устанку и његовим догађајима, али је тематски окренут „наглавачке「 — уместо величања вођа устанка и њиховог поређења (и изједначавања) са Немањићима и Косовским јунацима, ове песме су у суштини народне клетве пуне увреда.

Циклус српских епских песама настао 1813. (свакако због своје тематике) није много изучаван, није сакупљен и објављен у виду антологије и уопштено говорећи потиснут је из народне свести.

Одломак:^[1]

...

О курвићу, Ђоко Петровићу!

Ђе си данас? Ниђе те не било!

Ако пијеш у механи вино,

Вино ти се на ране пролило!

Ако лежиш у ложници с љубом,

Удова ти љуба останула!

Зар не видиш, њима не виђео!

Ђе ти Турци земљу преотеше.

...

Види још

• Песме о ослобођењу Србије и Црне Горе
• Први српски устанак
• Карађорђе