Ратови прегледача

Ратови прегледача су такмичења за што већу искоришћеност веб прегледача. Први рат прегледача је био између и током касних 1990-их. Ратови прегледача настављени су са опадањем коришћења на тржишту од 2003. године и са увећаном популарношћу прегледача, као што су , , , и .

Ратови прегледача (2015)

  Мозила фајерфокс (21,86%)

  Сафари (3,85%)

  Интернет експлорер (8,10%)

  Опера (3,01%)

  Гугл кроум (64,68%)

Последњих година, представљање , и проширеног скриптовања на клијентској страни на светској компјутерској мрежи, као и широко распрострањена употреба паметних телефона и других мобилних уређаја за прегледање интернета, донели су нове прегледаче, осигуравајући да се рат прегледача настави.

Позадина

Светска компјутерска мрежа је хипер текст систем базиран на интернету која је измишљена крајем 1980-тих и почетком 1990-тих од стране Тима Бернерс-Лија. Бернерс-Ли је написао први веб прегледач , касније назван , развијен за платформе 1991. године.

Крајем 1992 године појавили су се и други прегледачи, многи од њих базирани на библиотеци. Ово је укључивало прегледаче као што су , , и , и за . Иако су ови прегледачи тежили да буду прости прегледачи, ослањајући се на екстерне помоћне апликације за прегледање мултимедијалног садржаја, ипак су омогућили избор корисницима како за прегледаче тако и за платформе.

ратови

Следећи прегледачи су пуштени 1993 године укључујући , , , и Mosaic. Најутицајнији од њих је био , мултиплатформски прегледач развијен у националном центру за супер-компјутерске апликације . У октобру 1994 године, је био "на добром путу да постане светски стандардни интерфејс", према .^[1]

Постоје два доба интернета - пре Mosaic, и после. Комбинација веб протокола, који је омогућавао конекцију, и прегледача, који је омогућавао одличан интерфејс, показала се експлозивном. За 24 месеца, веб је од непознатог постао апсполутно свеприсутан.^[2]

Неколико компанија је лиценцирало да направе своје комерцијалне прегледаче, као што су и . Један од твораца, , основао је комуникациону корпорацију и направио нови веб прегедач назван .

Да би решили правне проблеме са , компаније је преименована у а прегледач у Netscape Navigator. Netscape прегледач је унапредио употребљивост и поузданост и могао је да прикаже страницу док се учитавају. Године 1995, захваљујући чињеници да је био бесплатан за некомерцијалну употребу, прегледач је доминирао широком светском мрежом.

Други прегледачи настали током 1994 године , , , , и .^[3]

Године 1995, се суочио са новом конкуренцијом од стране , , , и 1.0, али је и даље настављао доминацију на тржишту.

Први рат прегледача

Тржишни удео неколико прегледача између 1995 и 2010 године. се оригинално звао ‘’, а име је изабрано у циљу да укаже да ће се дићи попут феникса после гашења који је уклоњен од стране .

Средином 1994 године светска мрежа је добила велику пажњу у популарној кулутури и масовним медијима. је био најраспростањенији коришћени прегледач и даје право на лиценцу -у да направи 1.0,^[4][5] који је објављен као део Plus! пакета у августу.^[6]

је пуштен у рад као бесплатан за скидање три месеца касније. За разлику од -a био је доступан свим корисницима бесплатно, чак и рекламним компанијама.^[7] Друге компаније које су уследиле касније, давале су своје прегледаче бесплатно.^[8] и конкурентски производи попут , , , и су направљени заједно са другим апликацијима да би омогућили пун интернет приступ.^[8] Новије верзије -а и -а (маркетиншко име ) пуштане су великом брзином током наредних неколико година.

Развој је био брз и нове карактеристике су рутински додаване, укључујући -ов (потом копиран од стране Microsofta-a као ) и одговарајући L тагови као сто су <blink> и <marquee>

је почео да хвата прикључак -у са верзијом 3.0 (1996) која уводи подршку скриптовима и прво тржишно појављивање имплментације.

У октобру 1997, је пуштен у рад. Журка која је приређена поводом пуштања у рад, у Сан Франциску, је била обележена великим словом "Е" логом високим 10 стопа. -ови радници су на послу наредног јутра, нашли огроман лого на свом априлаку са знаком на ком је писало: "Од тима…Волимо вас". радници су га одма преврнули и поставили велику фигуру маскоту диносауруса на врх њега, држећи знак на ком је писало " 72, 18" представљајући расподелу тренутног тржишног удела.^[9]

је променио климу у ратовима прегледача. Био је интегрисан у што му је дало велику базу за инсталацију.

Током ових пуштања у рад, било је уобичајено за веб дизајнере да прикажу ‘најбоље видљиво у -у’ или ‘најбоље видљиво у -у’ логое. Ове слике честу су индетификовале специфичну верзију прегледача и биле су често повезане за место где се наведени прегледач могао скидати. Ови логои су генерално служили да препознају разилажења између стандарда подржаних од стране прегледача и означе који су прегледачи коришћени приликом тестирања ових страница. Последица овога је да су, присталице принципа да веб странице требају бити компатибилне са стандардима и видљиве било којим прегледачем одлучили су да покрену кампању “”. Тако је настала кампања "Видљиво било којим прегледачем" која је имала сопствени лого.

5 и 6

Microsoft је имао три снажне предности у рату прегледача.

Прва предност су били ресурси: је почео са око 80% удела у тржишту и са великим интересом јавности, али је био релативно мала компанија која је велики део својих прихода имала од само једног продукта (Navigator-а и његових деривата), била је финансијски рањива. -ови укупни приходи никада нису премашили приход. -ови огромни ресурси су им дозволили да направе без додатне наплате, тако што је због великих прихода коришћен да финансира његов развој и маркетинг. је био комерцијални софтер за бизнис, али предвиђен као бесплатан за кућно коришћење и учење.

Internet Explorer је био доступан бесплатно за све и кориснике одсецајући значајан извор прихода. И како је рекао , председник и : "Веома ретко у рату се деси да мала сила надвлада велику...".^[10]

Друга предност је била та што је имао преко 90% удела у тржишту десктоп оперативних система. је био у пакету са сваком копијом ; тако да је био у могућности да доминира тржиштем лако јер су корисници имали као подразумевани прегледач. У том периоду многе нове куповине рачунара су биле прве куповине за кућне кориснике или канцеларије и многи корисници нису никад обимно користили веб прегледач пре па нису имали ничим да га пореде, као и мале мотивације да узму у обзир алтернативе; велики скуп могућности који су добили уз приступ интернету и -у направили су сваку разлику у могућностима и ергономији прегледача, занемарљивим.

Током у 1998, -ов потпредседник , сведок позван од владе, је сведочио да му је високи функционер -а рекао 1995-е о компанијиним намерама да се "-у прекине доток ваздуха". -ов адвокат је рекао да -јево сведочење нема кредибилитет. Исте године компанија је купљена од стране за 4.2$ билијарди. је постао нови доминантни прегледач достижући коначни удео од око 96% коришћења прегледача током 2002, више него што је имао у свом врхунцу.

Први рат прегледача се завршио тако што није имао озбиљну конкуренцију у тржишном уделу. Ово је такође довело до краја убрзане иновације веб прегледача, све до 2006 је постојала само једна нова верзија откако је верзија 6.0 пуштена 2001. је развијен као део интегрисан у . Даља побољшања су вршена у (2004) укључујући блокирање искачућих прозора и јача подразумевана безбедност. подешавања за контроле.

Други рат прегледача

, објављен у октобру 2006.

Након пораза -а од -а, свој прегледач чини , а касније га поверава ново-оформљеној непрофитној фондацији пројекат првобитно руковођен заједницом како би се створио наследник -a. Развој је трајао неколико година са слабим распрострањењем све док није створена огољена верзија целокупног програма, која је укључивала нове карактеристике, као што је одвојена табла за претрагу, која се до тада појављивала само у -и. Ова верзија је добила име , али због права је име убрзо промењено, прво у , а потом и у Firefox. Овај прегледач је постао центар развоја -е. Напори за развој фондације и објављени су 9. новембра 2004. године. Тада заступљеност прегледача расте све до врхунца у 2010., након ког је његова популарност стабилна.

У 2003. је објавио да ће бити последња самостална верзија њиховог прегледача. Остала побољшања зависиће од -e, која ће укључивати нове алатке, као што су и , како би омогућили програмерима да развијају апликације.

Као одговор, у априлу 2004. и удружују снаге како би развили отворен технологијски стандард који пружа више могућности, али и остаје компатибилан са већ постојећим технологијама.^[11] Резултат ове сарадње био је , радна група посвећена брзом стварању новог стандардног обрасца који ће бити поднет -у.

Допуњени прегледачи су дистрибуирани

Употреба прегледача према StatCounter-у.

Најкоришћенији прегледачи према StatCounter:

  Google Chrome

  Internet Explorer

  Mozilla Firefox

  Safari

  Opera

15. фебруара 2005. објављује да ће Internet Explorer 7 бити доступан за и касније верзије -а, објављене након 2005.^[12] Објава представља нову верзију прегледача као главну надоградњу .

је доста дуго била мали играч у ратовима прегледача, позната по увођењу иновативних могућности, као што је сурфовање по табулаторима и реаговање на миша, такође и као лаган прегледач, иако пун могућности. Међутим, програм је комерцијалан, што је отежало његово прихватање међу корисницима, наспрам бесплатних конкурената, све до 2005. када прегледач постаје бесплатан. 20. јуна 2006., објављује , која садржи уграђени прегледач изворног кода, имплементацију -a и додатке (). Био је то први прегледач на -у који је прошао на тесту. , верзија прегледача за мобилне уређаје, заузима значајан проценат на тржишту мобилних телефона. Верзије овог прегледача постају доступне и за и .

објављује 18. октобра 2006. Укључује прегледање по табулаторима, таблу за претрагу, филтер, побољшану подршку за стандарде (укључујући и пуну подршку за ) – све ове особине одавно познате корисницима -e и -a. испоручује свим као допуну високог приоритета кроз .^[13] Анализа показује веома спор раст употребе и одлучује да спусти критеријум и чини га слободним за све кориснике у октобру 2007.^[14] Наредне 2 године је радио на . 19. децембра 2007. компанија објављује да је развојна верзија прошла тест у моду – последњи од водећих прегледача је ово постигао. је објављен 19. марта 2009. Нове карактеристике су укључивале убрзаваче, побољшану приватност, компатибилност са страницама направљеним за старије верзије прегледача^[15] и побољшану подршку за разне стандарде. То је последња верзија која је пуштена за Windows XP. је постигао 20/100 на Acid3 тесту, што је неупоредиво лошије него остали главни кокуренти у том тренутку.

24. октобра 2006. објављује . Ова верзија је омогућила поновно отварање недавно затворених табулатора, опоравак сесије након пада, филтер и проверу правописа за тексутална поља. објављује ветзију 3.0 17. јуна 2008. године^[16] са побољшаним перформансама и другим новим карактеристикама. 3.5 долази 30. јуна 2009. године са даљим побољшањима, са примитивним спајањем видео и звучног записа, као и новим карактеристикама у пољу приватности.

је створио пројекте од софтвера отвореног кода -a i -a користећи модел, и покретач из прегледача из 2002. Објаснили су да су овим добили основу за лакши развој него друге технологије узевши у обзир малу величину (мање од 140000 линија кода), чист дизајн и компатибилност са стандардима.^[17] Резултујући покретач модела постаје познат под именом и постаје укључен у прегледач који је први пут пуштен са Mac OS X v10.3. 13. јуна 2003 објављује да престаје са дистрибуцијом за платформу, а 6. јуна 2007. објављује пробну верзију прегледача за .

је 28. децембра 2007 године објавио да подршка за ће бити прекинута 1. фебруара 2008 године, предлажући својим корисницима да пређу на .^[18] Затим 28. јануара 2008 објављује да ће подршка бити продужена до 1. марта 2008 и помиње -а уз као алтернативу њиховим корисницима.

представља прегледач за 11. децембра 2008, користећи исти рендеринг машину као и бржи машину названу . Верзија отвореног типа за , и платформе је била издана од називом . Према , је стекао 3,6% коришћења до октобра 2009. После издавања бета верзије за

и , тржишни удео се веома брзо увећао.^[19]

Током децембра 2009 и јануара 2010, је изјавио да по њиховој статистици је 3.5 најпопуларнији прегледач, када се гледа по индивидуалним верзијама прегледача, прешавши 7 и 8 за мало.^[20][21] Ово је био први пут по глобалној статистици да прегледач који није верзија надмаши коришћење неке верзије од пада -а.

Овом поразу, који је назвао и ^[22] би се могло рећи да је увелико могла допринети чињеница да је изашао у исто време када је 8 замењивао 7 у доминантној верзији . Два месеца касније 8 је постао најпопуларнија верзија прегледача, и држи ту позицију још од марта 2011 године. Такође би требало да се напомене да и друге велике статистичке компаније, као , које никада нису пријавиле да ни једна верзија прегледача који није имао верзију је имала већу стопу коришћења него -ова верзија, и ако је 3.5 био трећа најпопуларнија верзија између децембра 2009 и фебруара 2010, коју је заменио 3.6. априла 2010, и сваки је имао 8, а иза себе 6 И 7.^[23]

Почеци HTML5 и напуштање Presto модула за рендеровање

У јануару 2010 је представила 3.6, који подржава ново приказивање тема, 「」 (особе), која дозвољава корисницима да мењају изглед -а само једним кликом. Верзија 3.6 такође побољшава рад -а, и свеукупне повратне информације и почетна времена.^[24]

Затим у октобру 2010, је изјавио да је по први пут пао испод 50% тржишног удела на 49,87% по њиховим бројевима. Такође су објавили да је удео и а 8 први пут пао у истом месецу.

пушта 9, 3. фебруара 2011. Нова побољшања су била: подршка за , , .^[25] је креирао још седам верзија те године, завршивши 15. децембра 2011. године са 16 верзијом. Прва верзија , доступна јавности у 2012. години је била 17, који је представљен 15. фебруара. У априлу 2012. -ови прегледачи ( И ) су постали најкоришћенији по страници .^[26] Већ до 21. маја 2012 , је пријавио да ускоро преузима као најкоришћенији прегледач на тржишту.^[27] Какогод сматрано је да је и даље мало испред радним данима, све до 4. јула.^[28] У исто то време пријављује да је чврсто на првом месту, али да ускоро преузима друго место на ком је .^[29]

У марту 2011, је представио 9. Имао је преуређен интерфејс, који је подржавао основне особине -а, и делимично подршку за видео, уз додатна побољшања. Једино је могао да се покрене на , , или . Компанија је касније издала и , паралелно са и у 2012. години, и ажурирање за , у току 2013 године. Али није било могуће за и . У септембру 2013 је приказана предверзија за 11 И била је подржана за исте верзије десктопа као и свој претходник.

Концепт брзе дистрибуције установљене од стране -а натерао је да ради исто за свој прегледач. 5.0, издат 21. јуна 2011, који је изашао само шест недеља касније од претходне верзије. У току године је створила јос 4 прегледача са целим бројевима завршивши са 9, 20.децембра 2011. За оне који су желели дужу подршку, је направила верзију , 31.јануара 2012. Насупрот регуларној верзији је је редовно добијао безбедносна ажурирања уз додатне нове особине и перфомансе скоро 「годину дана」, након чега је дат период од 12 недеља пре настављања тог броја верзије. Они који би наставили и после тога да користе, аутоматски би им се прегледач ажурирао на 11, 15.марта 2012.

Током овог периода, сви већи прегледачи су имали подршку за , подржани кодеци су варирали од прегледача до прегледача. Тренутне верзије , и -а подржавају , и верзију . Старије верзије -а изостављају због власничког кода, али је направљена доступна верзија 17 за и верзија 20 за . и подржавају екслузивно, али И могу бити ручно инсталирани на десктоп верзијама.

Због популарности-а за мобилне прегледаче, је прекинула своју у фебруару 2013. године. 12 серија прегледача је била последња која је користила са својим наследником користећи уместо тога .