Велики муфтија

Велики муфтија (арап. , или арап. , ), често и реис-ул-улема^[1], највиши је представник вјерског права у сунитским или ибадијским муслиманским земљама. Велики муфтија издаје правна мишљења и заповијести, тзв. фатве, на основу тумачења исламских закона за приватне клијенте или због помоћи судијама у рјешавању случајева. Прикупљена мишљења великог муфтије служе као драгоцјен извор информација о практичној примјени исламског закона као супротност апстрактним формулацијама. Фатве великих муфтија нису обавезујуће у областима грађанског права који регулишу склапање и развод брака, насљедство, као ни у кривичном праву.

Историја

Муфтије су муслимански вјерски учењаци који издају утицајна правна мишљења (фатве) тумачењем шеријата.^[2] Османско царство је започело праксу давања званичног признања и статуса једног муфтије, који је изнад свих осталих, као велики муфтија.^[3] Велики муфтија Константинопоља је од касног 16. вијека добио статус шефа вјерских установа.^[4] Он није био само надмоћан, него је бирократски одговарао за скуп религијско-правних стручњака и давао је правне одлуке о важним државним политикама, као што је свргнуће владара са пријестола.^[4] Ова пракса је касније позајмњена и прилагођена у Египту током средине 19. вијека.^[3] Од тада, концепт се проширио на друге муслиманским државе, тако да данас има око 16 земаља са знатним муслиманским становништвом које имају великoг муфтију.^[5] Однос између великог муфтије било које државе и владара се могу знатно разликовати, како од региона, тако и од историјске ере.

Типови

Именовани од стране државе

• У Османском халифату, велики муфтија је био државни функционер, а велики муфтија Константинопоља је био најуваженији.
• Током британске колонијалне ере, Британци су задржали институцију великог муфтије у неким муслиманским областима под њиховом контролом, а велики муфтија Јерусалима је био највиша политичка структура у Палестини.
• Током Првог свјетског рата, постојала су двојица великих муфтија Јерусалима, један подржан од стране Британаца, а други од стране Турака.
• Када је Палестина била под британском влашћу, велики муфтија Јерусалима је био положај који је именован од стране власти Британског мандата.
• У Палестинској Народној Самоуправи, управна организација основана да би владала дијеловима Западне обале и Газе, а великог муфтију именује предсједник.
• Великог муфтију Саудијске Арабије поставља краљ.
• Државног муфтију Брунеја поставља султан.
• По члану 78. устава из 2014. године, генералног муфтију Туниса поставља и смјењује предсједник Републике.^[6]

Види још

• Муфтија