Репетирка

Репетирка (енгл. ), позната и под именом магацинка или брзометна пушка, пушка која може да испали више метака пре него што се поново напуни, за разлику од спорометног оружја које има само један метак.

Винчестерка М1873, једна од првих масовно произведених репетирки на свету.

Историјски развој

Кремењаче

Пиштољ кремењаш Лоренцонијевог система, са пуњењем за 7 хитаца у кундаку, направљен у Лондону око 1783-1800. Окретање полуге лево од кундака за 180° (надоле и напред) захватало је барут и куглу из магацина у кундаку, пунило чанак и запињало ороз, док је враћање у почетни положај убацивало куглу у цев и постављало барутно пуњење иза ње.

Средином 17. века у Немачкој и Италији развијено је више система пушака острагуша са табаном на кремен. Ове пушке имале су посебне магацине за барут и пројектиле (кугле) у кундаку, као и механизам са полугом чије је ротирање убацивало куглу у цев и барутно пуњење иза њега, а понекад и натезало ороз и пунило чанак за припалу. Један од најпопуларнијих система овог типа био је Лоренцонијев, који се користио за пушке и пиштоље од краја 17. века до открића табана на капислу (1690-1815).

Пушке са сједињеним метком

Пушка Хенри са 15 метака, конструисана 1860, једна од првих пушака са магацином које су ушле у широку употребу.

У другој половини 19. века уведене су прве брзометне пушке (такозване магацинке или репетирке), са магацином из кога се меци убацују у цев повлачењем затварача, чиме је знатно повећана брзина гађања (1 зрно за 5-10 секунди). Појави тих пушака допринела је и месингана чахура, која је зрно, барутно пуњење и капислу боље сједињавала у целину. После опаљења, рад се понавља (тј. репетира) - отварањем затварача избацује се празна чахура, а његовим затварањем убацује се у цев нов метак из магацина. Прве пушке са магацином (Хенри и Хенри-Винчестер са 15 метака, Спенсер са 8 метака) употребљене су у Америчком грађанском рату 1861-1865 и Бурском рату 1899-1902.^[1]

Било је три врсте магацина: испод цеви (Лебел М.86, Винчестерка), у кундаку (Спенсер М.60) и испод сандука. Ова последња врста омогућила је најбрже пуњење. Магацини су били најчешће вертикални, и то са једним (Мозин М.91/30) или два (Маузер М.91) реда метака, а ређе хоризонтални (Краг-Јоргенсен) или у облику добоша (Манлихер-Шоенауер М.1903/14). Употребом оквира са 3-12 метака повећала се брзина гађања, а применом малодимног барута и домет (до 2.000 м). Употребом бољег челика смањени су калибри (до 8 мм) и тежина пушака, па је војник могао сам да носи већу количину муниције. Цев је имала 3-6, најчешће 4 жлеба са константним углом увијања, махом у десну страну. Од 1886. брзометне пушке употребљавају се у целој Европи.^[1]