Риолит

Риолит (енгл. , фр. , , рус. ) је вулканска стена изграђена од фенокристала кварца, санидина, затим плагиокласа (албита и олигокласа) и незнатне количине биотита, ређе амфибола или пироксена^[1]. Ова кисела магматска стена припада групи кенотипних (млађих) изливних еквивалената гранита.

Риолит

Настанак и карактеристике

Настаје кристализацијом киселе лаве на површи Земље. Минерали који изграђују риолит су:

• кварц,
• алкални фелдспат: санидин,
• бојени минерали: биотит и хорнбленда,
• споредни минерали: апатит, циркон, сфен.

На основу карактера фелдспата, природе бојених минерала и структуре риолити се деле на калкоалкалне и алкалне риолите. Последњи поред алкалног фелдспата садрже и алкалне амфиболе и пироксене.

Структура риолита је холокристаласто порфирска до витрофирска, док је његова текстура флуидална.

Види још

• Списак стена