Ричард Корнволски
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Ричард Корнволски (1209—1272), био је гроф Поатјеа (1225—1272), војвода од Корнвола (1227—1272) и краљ ривал Немачке (1257—1272). Био је син Јована без Земље и Изабеле Анголемеске.
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. Ако сте у могућности, побољшајте овај чланак. |
Remove ads
Утицај у Енглеској
Ричард је имао много поседа у близини града Корнвола, који је освојио 1227. године. У то време био је најбогатији човек у Европи. Учествовао је у сукобима по Бретањи. Три пута се бунио против брата, али сваки пут је био поражен. Брату Хенрију III Плантагенету се увек искупио богатим даровима. Најпознатија побуна је била када се 1238. године противио браку своје сестре Еленоре са Симоном де Монфортом. Брат му је на крају доделио титулу министра финансија.[тражи се извор]
Remove ads
Први брак
Хенри га је 1231. године наговорио да се ожени Изабелом од Пембрука, удовицом Гилберта де Кларе, грофа Хертфорда. Ричард је тако добио дворац Валингфорд. Са њом је имао четворо деце од којих је једини преживео Хенри од Алмајна.[тражи се извор]
Ричард у Шестом крсташком рату
Након Изабелине смрти 1240. године Ричард одлази у Шести крсташки рат, где није учествовао у борби, али је преговарао око пуштања заробљеника после пораза код Газе 1239. године. Обновио је тврђаву Ашкелон коју је уништио султан Саладин. Још исте године, на повратку из рата он је посетио своју сестру Изабелу, супругу светог римског цара Фридриха II Хоенштауфена, али се исте године вратио у Свету земљу. Око 1245. године по повратку из рата оженио се Санчом од Провансе.[тражи се извор]
Ричард постаје гроф од Поатјеа
Пошто је његова мајка била војвоткиња од Аквитаније и грофица од Поатјеа, Ричард је око Аквитаније и Поатјеа дошао у сукоб са Француском. Да би дошло до мира папа Иноћентије IV му је нудио Сицилију, али овај је то одбио. Недуго затим Хенри је купио ту краљевину за свог сина Едмунда Плантагента. Ричард је на крају успео да освоји Поатје и да постане гроф града.
Remove ads
Ричард као краљ Немачке
После смрти немачког краља Виљема II Холандског, Ричард је постао претендент за немачки краљевски престо. Платио је 28.000 марака да три гвелфска кнеза гласају за њега, а њима се придружио и чешки кнез-изборник. Неколико месеци касније они мењају страну и прелазе на страну Алфонса X. Четири кнеза-изборника су гласала за Алфонса, а три за Ричарда. Дана 27. маја 1257. године надбискуп Келна је крунисао Ричарда за немачког краља. Ричард у ствари није имао никакву власт у Немачкој, коју је посећивао само још 3 пута, а последњи пут ју је посетио 1269. године.[тражи се извор]
Remove ads
Ричард у Другом баронском рату
Ричард се током одсуства из Немачке у савезу са братом борио против барона под вођством Симона де Монфорта. После пораза код Левса 14. маја 1264. године, био је заробљен. Пуштен је тек у септембру 1265, после Симонове погибије и баронског слома у бици код Евшама 4. августа 1265. године.[тражи се извор]
Смрт
У децембру 1271. године добио је мождани удар. Ричард је од тада био парализован и без гласа. Умро је 2. априла 1272. године у Дворцу Беркхамстеду у Хартфордширу.[тражи се извор]
Породично стабло
Remove ads
Литература
- Gebauer, G. Ch. Leben und denkwürdige Thaten Herrn Richard’s, erwählten Römischen Kaysers. — Лајпциг, 1744.
- Busson, Arnold (1866). Die Doppelwahl des Jahres 1257: und das römische Königthüm. Alfons X. von Castilien. Ein Beitrag zur Geschichte des grossen Interregnums. Mit bisher ungedruckten Brieften. Druck und Verlag der Aschendorff'schen Buchhandlung.
- Koch H. Richard von Cornwall. — Страсбург, 1888.[тражи се извор]
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads