Родопи

За планину, погледајте страницу Родопи (планина).

За друга значења, погледајте страницу Родопи (вишезначна одредница).

Родопи су најстарији планински масив на Балканском полуострву. Простире се између реке Марице на истоку, Динарског и Шарско-пиндског планинског ланца на западу и Карпатско-балканских планина на североистоку.

Родопи
Језеро Вача са планине Родопи, Бугарска
Географија
Државе	Србија  Бугарска  Северна Македонија  Грчка

Планине су грађене од кристаластих шкриљаца, са мермером, гранитом и млађим вулканским стенама.

Старе стене, набране у горњем палеозоику, касније еродоване и поново уздигнуте окомитим кретањем дуж раседа.

Највећа распрострањеност је у јужној Бугарској, где се налази најстарије језгро масива (прави Родопи), са највишим врхом на планини Рили (Мусала 2925 ). Родопске планине се пружају и на територије Северне Македоније и Србије.

У Северној Македонији обухватају подручје између долине Вардара и македонско-бугарске границе (Осоговска планина (2252 ), Плачковица (1754 ), Огражден (1744 ). Правим Родопима је сличан Пелагонијски масив (Јакупица (2540 ) западно од Вардара.

У Србији између река Ибра и Мораве и у Шумадији, преовладавају нижа родопска побрђа и осамљене планине од мезозојских и терцијарних седимената на старој подлози. Родопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, Варденик, Чемерник, Руј-планина, Селичевица, Сталаћка брда, Буковик и Ресавски хумови, док се са леве стране протежу: Кукавица, Видојевица, Јастребац, Јухор, Црни врх и Азањске планине.

Планине су богате лежиштима: хрома, олова, цинка, гвожђа, златоносне и других руда.

Природна шумска вегетација је проређена. Највише планинске делове од 1800 до 2000 , покривају пашњаци.

Види још

• Албанске планине
• Планине Српско-македонске масе

Литература

• текст Родопско горје, Опћа енциклопедија Југославенског лексикографског завода - Загреб. 1981.
• Др. Драган П. Родић, Географија за I или III разред средње школе, Београд 1998. (списак планина).
• Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
• Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.