СС-полицијски пук самозаштите Санџака

СС-полицијски пук самозаштите Санџака (њем. , хрв. ), познат и као Легија Кремплер, била је јединица Шуцштафела (СС) коју је на подручју Санџака успоставио старији официра Вафен-СС-а Карл фон Кремплер.^[4] У октобру је посјетио Санџак и преузео мјесну добровољачку милицију са сједиштем у Сјеници коју је чинило око 5.000 муслимана антикомуниста и антисрба.^[2]

СС-полицијски пук самозаштите Санџака
Постојање	1943—1944.
Величина	2000
Надимак	Легија/пук/милиција Кремплер[1] „Муслиманска легија”[2]
Ангажовање	Други свјетски рат у Југославији операција Рибецал операција Драуфгенгер[3]
Команданти
Основао и ефективно контролисао	Карл фон Кремплер
СС и полицајфирер	Аугуст Мајснер

Пук је створен спајањем три батаљона албанских колаборационистичких трупа са једним батаљоном Муслиманске милиције Санџака. Нијемци нису могли обезбједити униформе, оружје и опрему за више од једног батаљона, па су други остали у јединицама Муслиманске милиције.^[5][6] Након тога се ова формација понекад звала Борбена група Кремплер (њем. ) или подругљивије Муслиманска група фон Кремплера (њем. ). Кремплер је именовао Сулејмана Пачариза за формалног команданта јединице, али је он као кључни војни тренер и контакт особа за њемачког оружје и миницију, практично имао контролу.^[7] У једном тренутку у Сјеници дјеловало је око 2.000 припадника пука.^[8] Врховни заповједник свих полицијских снага био је СС и полицајфирер Аугуст Мајснер који је у вези полицијских акција одговарао само рајхсфиреру СС-а Хајнриху Химлеру.^[9]

Сви новорегрутовани припадници пука послати су на двомјесечну обуку у Рашку и Вучитрн. Обучавали су их Фолксдојчери. Поред војне обуке, учили су њемачки језик, прво војне команде, а затим и да говоре. Пјевали су њемачке корачице док су марширали кроз насељена мјеста.^[10]

У августу 1944. учествовали су у операцији Рибецал под командом 5. СС добровољачког планинског корпуса.^[11] Југословенски партизани поразили су пук 14. октобра 1944. током изненадног напада током којег су заузели Сјеницу и потиснули га до Дуге Пољане, 23 километра источно. Овом акцијом означен је крај јединице у Санџаку, иако су Нијемци поново заузели Сјеницу 25. октобра 1944. године. У новембру 1944, Пачариз се са својим трупама повукао у Сарајево гдје је пук стављен под команду усташког генерала Вјекослава Лубурића. Пачариз је унапријеђен у усташког пуковника.^[12]

Пачариз је заробљен у близини Бање Луке 1945, гдје му је суђено и пресуђено кривим за масакре над цивилима. Погубљен је као ратни злочинац.^[13]