Сава Дамјанов

Српски књижевник, историчар књижевности и професор емеритус на Универзитету у Новом Саду From Wikipedia, the free encyclopedia

Сава Дамјанов
Remove ads

Сава Дамјанов (Нови Сад, 29. септембар 1956) српски је књижевник, историчар књижевности и професор емеритус на Универзитету у Новом Саду. Писао је прозу, књижевнокритичке и књижевноисторијске радове. Његов уметнички, научни и педагошки рад обележава превредновање и реинтерпретација српског књижевног наслеђа.

Укратко Проф. др Сава Дамјанов, Датум рођења ...
Remove ads

Живот и дело

Сава Дамјанов је писац, књижевни историчар, есејиста и универзитетски професор. Као прозаисту, књижевна критика га сматра једним од водећих представника српског постмодернизма. Његова научна истраживања усмерена су пре свега ка фантастичној књижевности, еротским и језичко-експерименталним слојевима у српској традицији, теорији рецепције, постмодернизму, као и ка компаративистици. Приређивао је за штампу текстове српских писаца 18, 19. и 20. века. Током деведесетих година уређивао је часопис за светску књижевност Писмо, и Свети Дунав, магазин посвећен средњоевропској култури. Био је уредник „Библиотеке српске фантастике", едиције „Новосадски манускрипт", као и антологијске библиотеке „Десет векова српске књижевности“ код Издавачког центра Матице српске.[1] Један је од оснивача међународног књижевног фестивала „Прозефест“ (у Новом Саду) и награде „Милован Видаковић“ која се додељује за животно дело. Један је од оснивача и први председник Друштва новосадских књижевника (ДНК).[2] Предавао је на Филозофском факултету у Новом Саду, где је и дипломирао (1980. године, група за југословенске књижевности и српскохрватски језик), магистрирао (1986) и докторирао (1996) под менторством академика Милорада Павића.[3]

Његови текстови превођени су на енглески, француски, немачки, руски, пољски, чешки, мађарски, словачки, русински, украјински, бугарски, словеначки и македонски језик. Заступљен је у антологијама савремене српске прозе.[4]

У зимском семестру 2001/2002. предавао је на катедри за славистику Универзитета у Тибингену (Немачка). Држао је предавања и на Универзитетима у Регенсбургу, Фрајбургу, Берлину, Халеу, Триру, Гетингену, Бону, Торину, Венецији, Кракову, Вроцлаву, Варшави, Гдањску, Лођу, Ополу, Сосновјецу, Великом Трнову, Љубљани, Скопљу, Будимпешти, Кијеву и Лавову. Сарађивао је на докторским студијама Универзитета у Београду, Нишу, Никшићу, Загребу, Љубљани, Кракову, Берлину, Венецији, Лисабону и Мелбурну. Учесник је многих међународних књижевних и научних симпозијума у земљи и иностранству.

На седници Сената Универзитета у Новом Саду, одржаној 31. марта 2022. године, изабран је у звање професора емеритуса.[5]

Remove ads

Награде и признања

Remove ads

Дела

  • Истраживање савршенства (роман), Београд 1983;
  • Граждански еротикон (антологија), Ниш 1987.
  • Корени модерне српске фантастике (студија), Нови Сад 1988.
  • Колачи, обмане, нонсенси (приче), Београд 1989.
  • Шта то беше млада српска проза? (есеји и критике), Београд 1990.
  • Причке (проза), Београд 1994.
  • Нова (постмодерна) српска фантастика (антологија), Београд 1994.
  • Кодер: историја једне рецепције (студија), Београд 1997.
  • Повести различне: лирске, епске, но највише неизрециве (приче), Нови Сад 1997.
  • Глосолалија (изабране и нове приче), Нови Сад 2001.
  • Ново читање традиције (књижевноисторијски огледи), Нови Сад 2002.
  • Нови Сад – земљи рај (хрестоматија, у коауторству са Л. Мустеданагић ), Панчево 2003.
  • Нови Сад – земљи рај I-II (хрестоматија, у коауторству са Л. Мустеданагић), Панчево 2004.
  • Антологија сербској постмодерној фантастики (на украјинском), Лавов, 2004.
  • Постмодерна српска фантастика (антологија), Нови Сад 2004.
  • Граждански еротикон (антологија – друго, допуњено и илустровано издање), Нови Сад 2005.
  • Ремек-делца (приче), Београд 2005.
  • Ерос и по(р)нос (есеји, прикази, мистификације), Београд 2006.
  • Историја као апокриф (роман), Нови Сад 2008.
  • Апокрифна историја српске (пост)модерне (есеји), Београд 2008.
  • Порно-литургија архиепископа Саве (приче), Нови Сад-Зрењанин 2010.
  • Дамјанов: Српска књижевност искоса (изабрани књижевноисторијски и књижевнокритички радови), књиге 1–6, „Службени гласник“, Београд 2011–2018:
    • Књига 1: Вртови нестварног (огледи о српској фантастици);
    • Књига 2: Велики код: Ђорђе Марковић Кодер (студија и есеји);
    • Књига 3: Српски еротикон (еротографија у српској књижевности);
    • Књига 4: Нова читања традиције 1-3 (књижевноисторијски огледи);
    • Књига 5: Шта то беше српска постмодерна? (есеји и критике);
    • Књига 6: Епилог (есеји).
  • Итика Јерополитика@Вук (роман), Нови Сад–Зрењанин 2014.
  • Also sprach Damjanov (изабрани интервјуи са коментарима), Зрењанин 2019.
  • Дамјанов: Искони бѢ слово (изабрана проза), књиге 1–4, „Агора“, Нови Сад 2018–2021.
    • Књига 1: Истраживање савршенства;
    • Књига 2: Колачи, обмане, нонсенси;
    • Књига 3: Ремек-делца;
    • Књига 4: Историја као апокриф.
Remove ads

Референце

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads