Савинац (Врачар)

Савинац је урбано насеље Београда, главног града Србије. Налази се на општини Врачар.

Савинац
Булевар ослобођења, поглед ка Славији
Административни подаци
Град	Београд
Општина	Врачар
Географске карактеристике
Координате	44° 48′ 03″ С; 20° 28′ 01″ И
Савинац Савинац на карти Града Београда

Локација

Савинац се налази у западном делу општине и протеже се од трга Славија до Храма Светог Саве. Главне улице у насељу су Светог Саве, Макензијева и Булевар ослобођења. Првобитно се овај назив користио за део града на ком се данас налази Карађорђев парк, али тај део Београда више није у оквиру општине Врачар.

Историја

Шира околина Савинца готово се у потпуности преклапа са некадашњим насељем Енглезовац. Градња Енглезовца је започела 1880. године, када је шкотски бизнисмен и назарен Франсис Макензи купио велики комад земље у близини (који је на крају постао познат као Енглезовац), раздвојио га на парцеле ради продаје и поклонио комад земље Српској православној цркви за изградњу Храма Светог Саве. Друштво за улепшавање Врачара предложило је београдском Градском већу да 31. марта 1894. године Енглезовац преименује у Савинац. Они су изјавили да је „срамота за српску престоницу да се цео округ зове Енглезовац“ и да је несхватљиво да се национална светиња (Храм Светог Саве) налази на страној имовини.

У ужем смислу, Савинац је само троугласти део између улица Светог Саве на истоку и Булевара ослобођења, који не припада Енглезовцу.^[1]

Међутим, назив Савинац постепено је избачен из јавне употребе, а једини остатак тог имена била је кафана Савинац која је затворена почетком 2000-их. Крајем осамдесетих, многе књиге и чланци о „старом Београду“ поново су постали популарни, па је израз Енглезовац, у то време већини људи непознат, поново ушао у употребу, али не и Савинац. Међутим, ни израз Енглезовац, као ни Савинац, није остао у употреби, а већина Београђана и даље овај део града назива Врачар.

Поред кафане Савинац, у овом насељу налазила се и кафана Мала астрономија, основана 1890-их, и кафана Орач, отворена 1948. Обе су се налазиле дуж улице Булевар ослобођења и срушене су 1996. године, а Орач је пресељен у Макензијеву улицу на Чубури.^[2]

Историјски гледано, Савинац је представљао географски крај Београда, супротно Калемегдану, део центра Београда на линији Калемегдан - Трг Републике - Теразије - Београђанка - Славија - Савинац, што је била траса трамвајске линије број 1 у првој половини 20. века.^[3]