Самарија (древни град)

За друга значења, погледајте страницу Самарија (вишезначна одредница).

Самарија или Шомрон (хебр. []) је антички град у Палестини, по којем се назива и северни део античке израелске државе. Данас је село Сабастија () у модерној Палестини. Град је основан око 925. пре н.е, а после поделе Соломонове државе био је престоница северног Израела (Краљевине Самарије) у периоду од 920.^[1] или 876.^[2] до 721. пре н.е.^[2][1]

Самарија

Рушевине Самарије (1925).
Приказ на мапи Израела
Место	Палестина
Координате	32.27639° С; 35.195° И / 32.27639; 35.195
Историја
Градитељ	Јеровоам I
Основан	925[1]-876. пре н.е.[2]
Период	стари век (925-721. пре н.е)

Историја

Успон и пад Израиља

По предању сачуваном у Библији, град је основао шести цар независног Израиља Амрије (876-869. пре н.е), како би створио нову престоницу уместо Јерусалима, који је остао у Јудеји. Врхунац развоја и напретка град је доживео за време цара Јеровоама II (786-746. пре.н.е), о чему сведоче остаци раскошних грађевина и слоноваче на археолошким налазиштима у Самарији, као и прекори грађанима Самарије због луксузног живота, сачувани у Библији - Књига пророка Амоса.^[2] Самарија је била јака тврђава са казаматираним зидинама. Асирски краљ Саргон II освојио је Самарију 721. пре н.е. после двогодишње опсаде, разорио град и отерао читаво становништво у ропство (по асирским изворима било је чак 27.000 заробљеника). Пад Самарије означио је и крај северне јеврејске државе, краљевства Израиљ.^[2]

Каснија обнова и опадање

Самарија је обновљена као македонска колонија 331. пре н.е, а 107. пре н.е. поново ју је разорио израелски првосвештеник и владар Хиркан (135-104. пре н.е). Обновљена је под краљем Иродом (73. пре н.е), који је подигао нове зидине. Достигла је пуни процват под влашћу Рима (71. пре н.е - 395), да би под Византинцима (395-636) почела да опада. За владе Арабљана (636-1009) постала је безначајно село.^[1]