Самоковска епархија

Самоковска епархија је бивша православна епархија са средиштем у граду Самокову. Као посебна епархија, постојала је у раздобљу од средине 16. до почетка 20. века.

Српска патријаршија у 16. и 17. веку)

Требник из 17. века, преписао дијак Негро из Самоковске епархије

Писмо житеља Дупнице из 1863. године, којим се тражи да уместо грчког владике у епархихи буде постављен словенски владика

Бугарска екзархија (1870-1913)

Историја

У раздобљу између 1557. и 1766. године, Самоковска епархија се налазила у саставу обновљене Српске патријаршије. У то време, самоковске владике су носиле почасни наслов митрополита. Након 1766. године, епархија је потпала под Цариградску патриаршију и остала је у њеном саставу све до 1870. године, када је прикључена Бугарској егзархији. Као посебна епархија укинута је 1907. године, а њено подручје је прикључено Софијској епархији. Подручје Самоковске епархије обухватало је области око градова: Самоков, Дупница, Горња Џумаја, Крупник и Разлог.^[1]

Митрополити

• Јоасаф (око 1578)
• Ананије (током 16. или 17. века)
• Висарион I (око 1683)
• Нектарије (око 1703-1706)^[2]
• Висарион II (око 1715)
• Кирило (око 1725)
• Јефрем (око 1732)^[3]
• Симеон (око 1734)^[4], обешен од Турака у Софији на дан 21. августа 1737. године^[5]
• Мелетије (око 1744)^[6]
• Антим (током 18. века)
• Серафим (током 18. века)
• Неофит (око 1753, 1766^[7] и 1771^[8], умро 16. априла 1778. године^[9])
• Филотеј (1778-1819)^[10]
• Јеротеј (1819-1826)^[11][12]
• Игњатије I (1826-1829)
• Игњатије II (1829-1837)
• Јеремија (1837-1846)^[13]
• Матеј (1846-1859)^[14][15]
• Пајсије (администратор, 1860-1861)^[16]
• Неофит (1861-1872)^[14]
• Доситеј (1872-1907)^[17]