Самообразовање
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Самообразовање или самостално учење (самоучење) или аутодидактизам је посебан вид образовањa који се остварује сопственим напором, без вођства мајстора (наставника, професора) или институција (школа), тј. пo правилу без непосредне помоћи других људи. Појединац сам бира предмет који ће проучавати. Самообразовање може или не мора имати формално образовање, њихово проучавање може бити или допуна или алтернатива формалном образовању.
У 21. веку, уз развијање технологије, класично образовање све више губи свој смисао у оном облику у ком је функционисао пре тридесет и више година. Због тога, све је чешћи проблем недостатка практичних и конкретних знања. Многа истраживања су утврдила да успех у учењу искључиво од нас самих.[1]
Чести разлози самообразовања су жеља за одређивањем и применом сопственог стила учења, као и флексибилност стила учења и његове промене. Такво учење је текући процес, чији обим и природа варира од особе до особе. Индивидуални облик учења је пут у пожељну будућност учења, а развој информационо-комуникационих технологија је олакшао процес самообразовања.[2]
Remove ads
Етимологија
Аутодидактизам има своје корене у старогрчким речима αὐτός (аутос, сопство) и διδακτικός (дидактикос, учење). Сродни израз дидактизам дефинише уметничку филозофију образовања.
Терминологија
За опис самообразовања користе се различити изрази. Једна од њих је хеутагогија, коју су 2000. године основали Стјуарт Хазе и Крис Кенион са универзитета у Аустралији; други су самостално учење и самоодређено учење. У парадигми хеутагогије, полазник треба да буде у центру сопственог учења.[3]
Савремено образовање
Самообразовање је понекад додатак модерног образовања.[4] Као додатак образовању, студенти су охрабрени да раде самосталније.[5] Индустријска револуција створила је нове услове за само-усмерене ученике.
Улога самообразовања на тржишту рада
Према подацима сајта Stack Overflow из 2016. године 69.1% програмера је самоуко.[6]
Будућа улога
Улога самообразовања и даље се истражује у приступима учења, заједно са другим важним циљевима образовања, као што су знање о садржају, епистемолошке праксе и сарадња.[7] Како факултети и универзитети нуде програме учења на даљину, а средње школе пружају могућност сајбер школе за ученике К-12, технологија пружа бројне ресурсе који појединцима омогућавају самостално искуство учења. Неколико студија показује да ови програми функционишу најефикасније када је „учитељ「 или фацилитатор пун власник виртуелног простора како би подстакао широк спектар искустава да се окупе у мрежном формату.[8] То омогућава самоуправљено учење да обухвати и одабрани пут истраживања информација, метода саморегулације и рефлективне дискусије како стручњака, тако и новајлија у одређеној области. Поред тога, масовни отворени онлајн курсеви (MOOC) олакшавају и прилагођавају самообразовање.
Анкета за Стек оверфлоу из 2016. године известила је да се због пораста самообразовања чини да је 69,1% софтверских програмера самоуки.[9]
Remove ads
Види још
Референце
Додатна литература
Спољашње везе
Даље читање
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads