Самоспознаја

Самоспознаја је идеја која се сусреће у филозофији, психологији и мистицизму. У филозофији, самоспознаја често значи спознају своје праве природе. Према Плотину, самоспознаја је спознаја властитог искона.^[1]

„	Ко је спознао самога себе, знаће и за своје одакле.	」
— Плотин, Енеаде VI, 9, 7. 33-34

Хришћански оци под познајом подразумевају свест о сопственој пролазности и ништавности изван Бога.

„	Најбоље познаје себе онај ко за себе мисли да је ништа.	」
— Јован Златоусти

Самоспознаја је једна од окосница индијске филозофије и религије. У значењу духовног буђења, самоспознаја је типично индијски концепт. Овај концепт се, због сличности у називима, често погрешно узима за значење делфског натписа гноти сеаутон, чија је идеја заправо нема везе са духовним постигнућем.

Постоји више санскритских речи које се односе на самоспознају:

• атмабодха (ātmabodha) - самосвест
• атмагјана (ātmajñāna) - знање о сопству
• атмасидхи (ātmasiddhi) - самоостварење
• атмавада (ātmavāda) - учење о сопству
• свадјаја (svādhyāya) - изучавање сопства, једна је од нијама које Патанђали наводи у Jога сутрама