Сани Бечировић

Сани Бечировић (Марибор, 19. мај 1981) је бивши словеначки кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер.^[1] Играо је на позицијама плејмејкера и бека.

Сани Бечировић
Пуно име	Сани Бечировић
Датум рођења	(1981-05-19)19. мај 1981. (44 год.)
Место рођења	Марибор, СФРЈ
Држављанство	Словенија
Висина	1,96 m
НБА драфт	2003. / 46. пик, 2. рунда
Одабрао: Денвер нагетси
Проф. каријера	1995—2015 (играчка) 2015— (тренерска)
Позиција	плејмејкер / бек
Године	Клуб
1995—1996 1996—1997 1997—1999 1999—2001 2001—2002 2003—2004 2004—2005 2005—2006 2006—2008 2008—2009 2009 2010 2010—2011 2011 2011—2012 2012—2013 2013 2013 2013—2014 2014—2015 2015	Бистрица Марибор Овни Пивоварна Лашко Унион Олимпија Виртус Болоња Крка Варезе Фортитудо Болоња Панатинаикос Виртус Рома Унион Олимпија Олимпија Милано Турк Телеком ЦСКА Москва Бенетон Тревизо Петрохими Бандар Имам Динамо Сасари Фулад Махан Исфахан Крка Форли Пјачентина
Словенија
2015—2016	Панатинаикос (пом.)
Статистика  на basketball-reference.com

Каријера

Каријеру је започео у омладинском погону Бистрице, а за први тим дебитовао је у сезони 1995/96. У сезони 1996/97. постаје члан Марибор Овнија, а следеће сезоне постаје члан словеначког прволигаша Пивоварне Лашко. У дресу Лашког остаје две сезоне, а 1999. се сели у редове тада словеначког евролигаша Унион Олимпије. Са Олимпијом је 2001. освојио титулу првака Словеније, а 2000. и 2001. словеначки куп.

Током сезоне 2001/02. играо је за италијанског прволигаша Виртус Болоњу, са којом је 2002. освојио Куп Италије. Због повреде пропушта целу сезону 2002/03. да би у сезони 2003/04. заиграо за Крку. Након тога следи повратак у Италију, где је играо по једну сезону за Варезе, односно Фортитудо. Са Фортитудом је 2005. освојио Суперкуп Италије.

Бечировић у лето 2006. одлази у грчког великана Панатинаикос,^[2] са којим је освојио два грчка првенства, два купа и највреднији трофеј - Евролигу у сезони 2006/07. Сезону 2008/09. био је члан италијанске Роме, након чега следи повратак у Словенију и играње за Олимпију, да би се усред сезоне преселио у италијански Милано са којим се задржао до краја сезоне. Након тога је играо за Турк Телеком, московски ЦСКА, Бенетон Тревизо, Динамо Сасари а био је и у Ирану. Последње трофеје освојио је у Словенији са Крком из Новог Места (словеначки Куп и првенство 2014). Каријеру је завршио у италијанској Другој лиги где је током сезоне 2014/15 играо најпре за Форли а потом за Пјачентину.

Репрезентација

Бечировић је током лета 1998. играо за Словенију на Европском првенству до 18. година у Бугарској. Био је МВП, најбољи стрелац са 28 поена у просеку, а са четири асистенције и најбољи додавач на турниру. Две године касније предводио је словеначку селекцију до 20 година до титуле европских првака у македонском Охриду, и постао МВП турнира у конкуренцији са једним Гасолом, Рејесом, Калдероном, Дијамантидисом, Радмановићем, Дијаоом и осталим врхунским играчима.

Са сениорском репрезентацијом Словеније играо је на три Европска првенства - 1999, 2001. и 2005. као и на два Светска првенства - 2006. и 2010.

Успеси

Клупски

• Унион Олимпија:
  • Првенство Словеније (1): 2000/01.
  • Куп Словеније (2): 2000, 2001.
  • Суперкуп Словеније (1): 2009.
• Виртус Болоња:
  • Куп Италије (1): 2002.
• Фортитудо Болоња:
  • Суперкуп Италије (1): 2005.
• Панатинаикос:
  • Евролига (1): 2006/07.
  • Првенство Грчке (2): 2006/07, 2007/08.
  • Куп Грчке (2): 2007, 2008.
• Петрохими Бандар Имам:
  • Првенство Ирана (1): 2012/13.
• Крка:
  • Првенство Словеније (1): 2013/14.
  • Куп Словеније (2): 2014.

Репрезентативни

• Европско првенство до 20 година: 2000.

Појединачни

• Најкориснији играч Европског првенства до 18 година (1): 1998.
• Најкориснији играч Европског првенства до 20 година (1): 2000.