Сантијаго де Чиле

Сантијаго де Чиле, (шп. ), често називан само Сантијаго је главни град Републике Чиле и управно средиште истоименог метрополитенског региона. Његово шире градско подручје познато је под именом Гранд Сантијаго (срп. ).

Сантијаго де Чиле шп.
Колажни приказ градских знаменитости
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Чиле
Регион	Метрополитански регион Сантијага
Становништво
Становништво	‍
— 2008.	320.000
— густина	498,91 ст./km2
Агломерација	6.061.185 (2002)
Географске карактеристике
Координате	33° 27′ 00″ Ј; 70° 40′ 00″ З
Апс. висина	522 m
Површина	641,4 km2
Сантијаго де Чиле Сантијаго де Чиле на карти Чилеа

Град је административни, привредни, културни и финансијски центар Републике у којем се налазе готово све владин институције, осим Националног конгреса Чилеа^[1]. Сантијаго је седиште Економске комисије ОУН за Латинску Америку и Карибе.

Иако се обично посматра као један велики град, Сантијаго није једна административна јединица, већ напротив, он је део територије од 37 општина, од којих 26 припадају градском подручју а 11 приградском. Већина општина налазе се у истоименој покрајини, док се неколико њих налази у провинцијама Чачабуко, Кордиљера, Маипо и Талаганте.

Сантијаго се отприлике простире између 33°26′16″S 70°39′01″W на просечној видини од 567 m..^[2] Према подацима из 2002, конурбација се простирала на 641,4 km² на којој је живело 5.428.590 житеља,^[3] што је скоро 36% укупног становништва државе. Према подацима из исте године, Сантијаго је седми најнасељенији град Јужне Америке, а према неким статистикама, један је од 50 најмногољуднијих градских области на свету.^[4]

Сантијаго де Чиле сматра се другим најбољим градом за пословање у Латинској Америци. Почетком 2012. године, био је на трећем месту по конкурентности у односу на остале градове континента. Штавише, сматра се глобалним градом „класе алфа“, а са бруто друштвеним производом од 91.000 милиона америчких долара, колико је имао 2005. налази се на 53. месту у свету. Процењује се да ће он 2020. године износити 160.000 милиона.

Сантијаго је трећи по величини јужноамерички град, након Монтевидеа и Буенос Ајреса, а пети по квалитету живота на континенту, а ниска стопа криминала сврстала је чилеанску престоницу на друго место најбезбеднијих градова Јужне Америке.

Основан је 12. фебруара 1541. године. Лежи на реци Мапочо у подножју Анда на висини од 500 до 700 m.

Привредно је средиште Чилеа које учествује са 50% у целокупној индустријској производњи земље. Уз прехрамбену, металну, електротехничку, хемијску и дрвну индустрију и текстилну с конфекцијом, развијена је прерада коже, производња папира, стакла, грађевинског материјала.

Сантијаго има два универзитета, војне академије, научне, уметничке и културне установе које му дају улогу прворазредног културног центра. Старо градско језгро у колонијалном стилу уништено је у честим земљотресима (посебно 1647. и 1730) а заменили су га облакодери, репрезентативни трговачки, стамбени и други објекти.

Сантијаго је туристичко средиште и важан саобраћајни центар. Међународни аеродром годишње прими 6,5 милиона путника.

Овде се налази Гран торе Сантијаго.

Географија

Клима

Клима (Сантијаго де Чиле)
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Средњи максимум, °C (°F)	29 (84)	28 (82)	26 (79)	22 (72)	17 (63)	14 (57)	13 (55)	16 (61)	18 (64)	21 (70)	25 (77)	27 (81)	29 (84)
Просек, °C (°F)	20,0 (68)	19,3 (66,7)	17,0 (62,6)	13,8 (56,8)	10,5 (50,9)	8,0 (46,4)	7,8 (46)	9,1 (48,4)	11,3 (52,3)	13,8 (56,8)	16,6 (61,9)	19,1 (66,4)	13,9 (57)
Средњи минимум, °C (°F)	12 (54)	11 (52)	9 (48)	7 (45)	5 (41)	3 (37)	2 (36)	3 (37)	5 (41)	7 (45)	8 (46)	10 (50)	2 (36)
Количина падавина, mm (in)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	10 (3,9)	50 (19,7)	70 (27,6)	70 (27,6)	50 (19,7)	20 (7,9)	10 (3,9)	0 (0)	0 (0)	338,2 (133,15)
[тражи се извор]

Историја

Становништво

Демографија

Привреда

Саобраћај

Административна подела

Мапа општина Сантијага

Note: Communes in the peripheries are not shown to their full extent.

Општине провинције Сантијаго
Сантијаго Сериљос Серо Навија Кончали Ел Боске Естасјон Сентрал Уечураба Индепенденсија Ла Систерна Ла Флорида Ла Гранха	Ла Пинтана Ла Рејна Лас Кондес Ло Барнечеа Ло Еспехо Ло Прадо Макул Маипу Њуњоа Педро Агире Серда Пењалолен	Провиденсија Пудавел Киликура Кинта Нормал Реколета Ренка Сан Хоакин Сан Мигел Сан Рамон Витакура
Општине у другим провинцијама
Падре Уртадо Pirque	Пуенте Алто San Bernardo	San José de Maipo

Градови побратими

• Анкара, Турска (2000)^[5]
• Атина, Грчка (1969)^[6]
• Буенос Ајрес, Аргентина (1992)^[7]
• Гвајакил, Еквадор^[8]
• Хефеј, Кина (2007)^[9]
• Кијев, Украјина (1998)^[10]
• Лангрео, Шпанија (2007)^{[тражи се извор]}
• Мадрид, Шпанија (1991)^{[тражи се извор]}
• Манила, Филипини^[11]
• Мајами, САД^[12]
• Минеаполис, САД (1961)^[13]
• Монтреал, Канада (1997, «декларација о намерама»)^[14]
• Пекинг, Кина (2007)^[15]
• Пласенсија, Шпанија (2007)^[16]
• Рига, Летонија^[17]
• Сантијаго де Керетаро, Мексико (2008)^[18]
• Сао Пауло, Бразил (1998)^[19]

Партнерски градови

• Пекинг
• Сао Пауло
• Мадрид
• Анкара
• Кијев
• Рига
• Минеаполис
• Сантијаго де Керетаро
• Ла Паз
• Манила
• Сан Хосе
• Буенос Ајрес
• Хефеј
• Гвајакил
• Атина
• Лангрео
• Пласенсија
• Мајами
• Мексико Сити
• Санто Доминго
• Santiago de Veraguas
• Тунис (1994, «Споразум о пријатељству»)^[20]
• Париз (1997, «Споразум о пријатељству»)^[21]