Свети архијерејски синод Српске православне цркве

Свети архијерејски синод Српске православне цркве је највиша извршна (управна и надзорна) власт у Српској православној цркви. Првостепени је суд за несугласице и кривице архијереја.

Предсједник Светог архијерејског синода је патријарх српски.

Састав

Свети архијерејски синод састављају патријарх (као предсједник) и четири епархијска архијереја (као чланови).

Чланове Светог архијерејског синода бира Свети архијерејски сабор на двије године и то сваке године по двојицу. Синодске сједнице се одржавају у ужем саставу са два члана под предсједништвом патријарха и у ширем саставу са пуним бројем чланова.^[1]

До 2005. Свети архијерејски синод је осим патријарха чинило четири члана и сваке године су бирана по два нова члана када старим истекне мандат. Од маја 2005. Синод је чинило шест владика и патријарх, а 2007. поново је враћено на четири члана и патријарха.

Свети архијерејски синод одлучује, под предсједништвом патријарха, о редовном и ванредном сазиву Светог архијерејског сабора. Свети архијерејски синод доноси своје одлуке једногласно или већином гласова. При једнакој подјели гласова одлучује глас предсједника.^[2]

Тренутни састав

Фотографија	Име	Титула	Година службе
Председавајући
	Порфирије	Архиепископ пећки, митрополит београдско карловачки и патријарх српски	2021[3] Претходно: 2017–2019
Чланови
	Јоаникије	Митрополит црногорско-приморски	2022[4]
	Иринеј	Епископ бачки	2022[5]
	Василије	Епископ сремски	2021[6] Претходно: 2011–2014
	Фотије	Епископ зворничко-тузлански	2021[6]
Главни секретар
	Саво Јовић	протојереј-ставрофор	2007-2021[7]
	Нектарије Ђурић	Архимандрит	од 2021

Дјелокруг

Свети архијерејски синод:^[8]

• одржава догматско и канонско јединство и сталну везу са осталим православним црквама;
• чува и брани чистоту учења православне цркве о вјери и моралу, сузбија свако неправилно учење, вјерске и моралне предрасуде, празновјерице и штетне обичаје;
• стара се о ширењу православне вјере и руководи пословима унутрашње и спољашње црквене мисије;
• стара се о зближавању и уједињењу хришћанских цркава;
• оцјењује, одобрава и према нахођењу награђује уџбенике вјеронауке и књиге вјерско-моралне садржине уопште;
• бди над животом и радом богословских и монашких школа, установа и завода за спремање и васпитање кандидата за све црквене службе; бира наставничко и васпитачко особље и стара се за њихову спрему, поставља га и разрјешава од дужности;
• стара се за унапређење црквене књижевности; бира стипендисте за изучавање појединих предмета и одређује награде за писце;
• бира уредника и управља службеним листом Српске православне цркве и другим званичним издањима;
• руководи пословима око превода и издавања Светог писма, дјела светих отаца и радова васељенских и помјесних црквених сабора;
• бди да се свете тајне најтачније врше и одржава благољепије, правилност и једнообразност у вршењу црквеног богослужења;
• оцјењује и издаје богослужбене књиге и њихове преводе;
• оцјењује и одобрава израду икона за црквену и приватну употребу;
• издаје упутства за градњу светих храмова и манастира;
• даје упутства за израду црквених утвари, одежда и осталих црквених потреба;
• стара се о једнообразности и усавршавању црквеног појања, оснива и надзире појачке школе;
• стара се о чувању светих моштију светаца, о иконама и о другим свештеним предметима;
• стара се о црквеној умјетности, црквеним умјетничким споменицима, старинама и црквеним музејима;
• даје објашњење по прописима у спорним питањима о црквеном браку и штити светињу црквеног брака;
• води бригу о црквеним добротворним и васпитним заводима и установама;
• води надзор над радом архијереја;
• води бригу о удовим епархијама и поставља администраторе епархија;
• даје чин архимандрита и напрсни крст протојерејима, на писмени образложен предлог епархијског архијереја;
• рукује црквеним фондовима и задужбинама (закладама) које су његовој управи повјерене;
• стара се да се однос Цркве и државе и интерконфесионални односи у смислу закона тачно и без штете по Православну цркву одржавају;
• припрема дневни ред и спрема предлоге за Свети архијерејски сабор и извршава његове одлуке;
• образује одборе (секције) стручних лица ради припремања градива за рад свој и Светог архијерејског сабора;
• бира у споразуму са патријархом чиновнике и канцеларијско особље своје и Великог црквеног суда;
• предлаже на одобрење Светом архијерејском сабору свој пословник;
• расправља све сукобе о надлежности црквенојерархијских власти уколико Уставом није друкчије наређено;
• води врховни надзор над радом удружења свештенства мирског и монашког реда, као и свих других удружења која раде на корист вјере и Православне цркве;
• проучава извјештај Великог црквеног суда и спроводи га Светом архијерејском сабору с мишљењем и предлогом;
• подноси годишњи извјештај о своме раду Светом архијерејском сабору;
• коначно рјешава о оснивању, спајању и раздруживању манастира;
• врши и све друге послове по овом Уставу које му Свети архијерејски сабор нарочито повјери;
• суди у првој инстанци:
  • међусобне несугласице архијереја;
  • канонске кривице архијереја;
  • дисциплинске службене кривице својих органа и пресуђује њихове размирице;
• суди у последњој инстанци дисциплинске кривице наставног особља духовних школа.

Чланови

Досадашњи чланови Светог архијерејског синода (осим патријараха) били су:^[9]

20. век

• Гаврило Дожић ±1926 (митрополит црногорско-приморски)
• Доситеј Васић ±1928 (епископ нишки)
• Максимилијан Хајдин 193?—1936 (епископ горњокарловачки)^[10]
• Доситеј Васић 193?—193? (митрополит загребачки)^[11]
• Емилијан Пиперковић 1927-1929, 1931, 1935, 1939-1947, 1963-1964 (епископ тимочки)^[12]
• Јован Илић 19??—1947 (епископ нишки)
• Јосиф Цвијовић 194?—1947 (митрополит скопски)
• Нектарије Круљ 194?—1947 (епископ зворничко-тузлански)^[13]
• Венијамин Таушановић 194?—1947 (епископ браничевски)^[14]
• Венијамин Таушановић 1950—1952 или 1951—1953 (епископ браничевски)
• Макарије Ђорђевић 1950—1952 или 1951—1953 (епископ будимљанско-полимски) ^{[тражи се извор]}
• Никанор Иличић 1950—1952 или 1951—1953 (епископ сремски)^[15]
• Василије Костић 1950—1952 или 1951—1953 (епископ бањалучки)
• Стефан Боца 1966—1968 или 1967—1969 (епископ далматински)^[16]
• Владислав Митровић 1978—1980 или 1979—1981 (митрополит дабробосански)^[17]
• Сава Вуковић 1978—1980 или 1979—1981 (епископ шумадијски)
• Сава Вуковић 1984—1986 или 1985—1987 (епископ шумадијски)
• Владислав Митровић 1985—1987 или 1986—1988 (митрополит дабробосански)
• Василије Вадић 1987—1989 или 1988—1990 (епископ сремски) ^{[тражи се извор]}
• Сава Андрић 1987—1989 или 1988—1990 (епископ врањски)^[18]
• Стефан Боца 1988—1990 или 1989—1991 (епископ жички)
• Сава Вуковић 1988—1990 или 1989—1991 (епископ шумадијски)

Од 2001.

• Епископ бачки Иринеј (2001—2003)
• Епископ врањски Пахомије (2001—2003)
• Епископ браничевски Игнатије (2003), привремено замењивао епископа Пахомија^[19]
• Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (2002—2004)
• Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (2002—2004)
• Епископ нишки Иринеј (2003—2005)
• Епископ захумско-херцеговачки Григорије (2003—2005)
• Епископ шумадијски Јован (2004—2006)
• Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије (2004—2006)
• Митрополит загребачко-љубљански Јован (2005—2007)^[20]
• Епископ зворничко-тузлански Василије (2005—2007)
• Епископ бачки Иринеј (2005—2007)
• Епископ тимочки Јустин (2005—2007)
• Епископ бихаћко-петровачки Хризостом (2006—2009), члан заменик (2009—2011)
• Епископ милешевски Филарет (2006—2009)
• Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (2007—2011),^[21] заменик патријарха (2008—2010), (2014—2016)^[22]
• Епископ жички Хризостом (2007—2009), члан заменик (2009—2011)
• Епископ нишки Иринеј (2009—2010),^[23] патријарх (од 2010)
• Епископ бачки Иринеј (2009—2013), (2015—2017)^[24]
• Епископ далматински Фотије (2009—2011), (2016—2018)^[25]
• Епископ захумско-херцеговачки Григорије (2009—2011)
• Епископ сремски Василије (2011—2014)^[26]
• Епископ шумадијски Јован (2011—2014)
• Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије (2011—2013)
• Епископ зворничко-тузлански Хризостом (2013—2015)^[27]
• Епископ рашко-призренски Теодосије (2013—2017)^[24]
• Епископ шабачки Лаврентије (2014—2016)^[22]
• Епископ жички Јустин (2016—2018)^[25]
• Митрополит загребачко-љубљански Порфирије (2017—2019)^[28]
• Епископ ваљевски Милутин (2017—2019)^[28]
• Епископ шумадијски Јован (2018—2021)^[29]
• Епископ бачки Иринеј (2018—2021)^[29]
• Митрополит дабробосански Хризостом (2019—2022)^[5]
• Епископ крушевачки Давид (2019—2022)^[5]
• Епископ сремски Василије (2021—2023)
• Епископ зворничко-тузлански Фотије (2021—2023), (од 2024)^[30]
• Епископ бачки Иринеј (2022—2024)^[31]
• Митрополит црногорско-приморски Јоаникије (2022—2024)^[31]
• Епископ браничевски Игнатије (од 2023)^[32]
• Епископ горњокарловачки Герасим (од 2023)^[32]
• Епископ рашко-призренски Теодосије (од 2024)^[30]
• Главни секретар Синода: протојереј-ставрофор Саво Јовић (2007—2021)
• Главни секретар Синода Архимандрит Нектарије (Ђурић) (од 2021)

Види још

• Свети архијерејски сабор Српске православне цркве
• Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије